Sve više se primječuje neučinkovitost strategije otpora ‘populističkih pokreta’ u Bosni. Ljudi postaju previše apatični i umorni od obećanja koja im daju njihove stranačke vođe i lokalne čifčije. Ideja za mobiliziranje neukih, lijenih i glupih masa – koje se brinu samo za dnevne kladioničarske ponude i politike svojih fortificiranih kvartova, fudbalskih klubova, sela i opština – da poraze koordinirani i moćni Dejtonski cionistički sistem je čista komedija i avantura salonskih revolucionara. Ipak, zavlačenje masa je bila dominantna taktika stranih plaćenika zadnjih dvadeset i nešto godina u Bosni. A za svo to vrijeme nije se postiglo ništa, a Bosna je i dalje okupirana zemlja.
Zato se mora prebaciti fokus sa masa iskompleksiranih idiota i alt-desničara i posvetiti se stvaranju načitanih, jakih i disciplinovanih ljudi. Kao nacionalsocijalisti, moramo stvarati kvalitet i držati se ideje a ne beskorisne masovnosti. Ovaj ideal treba primijeniti na ljude u našem pokretu. Oni koji bi sebe nazivali nacionalsocijalistima moraju se pridržavati određenih pravila i standarda.
Mi stvaramo organizaciju koja će u potpunosti prihvatiti i implementirati nacionalsocijalistički svjetonazor. Naši članovi mogu obavljati svoje dužnosti kao aktivisti ili ratnici kada to bude bilo potrebno. Ako niste u skladu sa našim standardima, onda radite na poboljšanju sebe; u fizičkoj i psihičkoj kondiciji ili izučavanju našeg svjetonazora.
Ono što moramo učiniti, je ponovo uspostaviti viteški poredak. Svi moramo težiti ka tome da postanemo fanatični sljedbenici tog poredka. Ako se podignemo na najviši nivo, zadovoljit ćemo postavljene standarde i nastaviti borbu, sav sjaj naše prošlosti će ponovo oživjeti kroz nas. Nakon što se poboljšamo kao pojedinci i postanemo novi ljudi, onda moramo formirati snažne aktivističke grupe. Kao pojedinci, nećemo uspjeti puno postići, pa je potrebno da kroz sopstveni primjer požrtvovanosti i borbenosti privlačimo nove članove i aktiviste.
Primarni cilj je izgradnja efikasne i organizovane sile koja će se suprostaviti cionističkoj okupacionoj mašineriji u Bosni. To je najbolja šansa koju naši ljudi imaju za oslobođenje i preživljavanje. Ne možemo se oslanjati na beskorisne i nedisciplinovane mase – tu odgovornost i dužnost moramo preuzeti na sebe.
Sve sjajne kreacije započinju sa nečim malim i nezapaženim. Mi smo zadovoljni sa našim počecima. Skupljamo snagu i stvaramo idealiste izvan populističkih i retrogradnih masa. Kada ćemo pobijediti i ovladati sopstvenom sudbinom? Kada budemo u potpunosti ovladali našom idejom i sviješću naših ljudi.
Više ne možemo sebi priuštiti da razmišljamo kratkoročno i da gubimo vrijeme povlačeći se sa slabićima i hedonistima po ćoškovima ulica. Dugujemo mnogo našim precima i moramo ispuniti sve zadate ciljeve za bolju i sigurniju budućnost. Naši preci su se mnogo trudili i borili da bi sačuvali naše sveto tlo, i suočavali se s raznim izazovima i neprijateljima. Moramo vjerovati da je njihovo žrtvovanje izgradilo vrijedno i sveto nasljeđe, koje mi danas trebamo sačuvati i što je najvažnije izgraditi jake temelje za naše buduće potomstvo. I mi moramo započeti tu borbu. Ne možemo dozvoliti da nas zadrži neaktivnost mase, i lijenost populista koji samo obećavaju i ničemu ne doprinose.
Čemu služi naša borba? To nije puko preživljavanje. To je kretanje naprijed! Moramo povratiti svaki pedalj izgubljene teritorije i prizemljiti naše unutrašnje i vanjske neprijatelje. Prvo treba probuditi onaj primordijalni duh u našem narodu, a zatim postupiti po zadanom programu i ciljevima našeg pokreta. Ove ekstazije spojene su s voljom za evolucijom; evolucija naroda, rase, krvi i zemlje. Da, to znači eugenika. Da, mislimo na nacionalsocijalizam i rasni idealizam. Naša snaga je u našoj slavnoj prošlosti. Tu takođe leži i naša budućnost. Ukratko, pogledajte naše velike banove, kraljeve i vojvode. Oni su sada u nama, i u konačnici pobjeda će biti naša!
Uključite se u borbu. Tako odajete počast svojim slavnim precima.
To je svjetonazor utemeljen u prirodnom poretku kojim su bijeli Evropljani živjeli hiljadama godina, mnogo prije nego što su zamišljene ideologije kao što su nacionalizam i socijalizam, i mnogo prije kršćanizacije Evrope. Osim što predstavlja prirodni poredak, nacionalsocijalizam je takođe progresivan i revolucionaran. Mi napredujemo kroz kreativni genij obdareni našim ljudima po prirodi. Naravno, voljeli bismo da vidimo ostatak svijeta i njegove narode kako se razvijaju u tom poretku, ali ako iz nekog razloga ne mogu, onda ne smiju biti prepreka na putu našeg napretka. Svako treba da brine za svoje ljude i zemlju. Mi u Evropi moramo preživjeti i živjeti slobodno i nezavisno. Uobičajena zabluda o nacional-socijalizmu je da je to jednostavno kombinacija nacionalizma i socijalizma. U stvari, nacionalsocijalizam je sam po sebi potpuni svjetonazor, a time i nešto sasvim drugo od jednostavnog spajanja nacionalizma i socijalizma.
Za razliku od ovih ideologija, nacionalsocijalizam može “zadržati sve svoje” bez dopune religijskih dogmi ili drugih vanjskih filozofskih uticaja. Nacionalsocijalizam je sama po sebi potpuna ideologija, koja nudi viši smisao za naše svakodnevne živote i daje nam jasne i praktične političke smjernice. Kao nacionalsocijalisti smatramo teškim zločinom kršiti zakone koje je priroda postavila. Suprotstavljajući se tim zakonima, suprotstavljate se nacionalsocijalizmu. Priroda ne bi stvorila dva međuzavisna pola da je željela da se međusobno nadmeću, ili da izbjegnu međusobni kontakt. Kulturni marksizam, feminizam i homoseksualnost su u suprotnosti sa zakonima prirode. Štaviše, priroda ne bi proizvela različite rase s radikalno drugačijim izgledom i karakteristikama, da je htjela da se sve miješaju i postanu jedna jedina rasa. Marksizam i multikulturalizam su stoga u suprotnosti sa prirodom. Čovjek zavisi od socijalne interakcije da bi mogao da razvije bilo šta izvan onoga za šta je on sam sposoban. Ljudska bića su se stoga uvijek udruživala kao grupe kako bi zaštitili jedni druge i imali koristi od međusobnih razlika. Gledište koje je pretjerano egocentrično je stoga suprotno zakonima prirode. Materijalizam i kapitalizam su i polarne suprotnosti nacionalsocijalizma.
Da su naši preci bili individualisti koji su stalno kukali i borili se međusobno, čovječanstvo ne bi preživjelo. Naravno, postojale su različite grupe koje su se borile jedna protiv druge, ali tokom godina, grupe koje su biološki slične često su udruživale snage i postajale plemena; plemena su postala društva; a društva su postala nacije. U današnjem globalizovanom svijetu, naša posebna grupa je postala rasa koja se proteže preko nacionalnih granica -postali smo biološka jedinica. Primarni cilj nacionalsocijalizma je da ujedini našu rasu i da svaki njen pojedinac radi u korist njenog razvoja i napretka. U okviru prirodnih zakona, možemo naći smjernice koje čine religiju i filozofske okvire suvišnim. Na primjer, ubijanje drugih ljudi samo zbog toga što su sljedbenici druge religije je očigledno pogrešno, jer su ljudi bića prirode. Međutim, ubijanje u slučaju samoodbrane, kako bi se osigurao sopstveni opstanak je sasvim druga priča. Nemilosrdna eksploatacija prirode je očigledno pogrešna, dok korištenje prirodnih resursa za napredak sopstvenog naroda nije.
Naš prirodni moralni kompas nam često može pomoći da donesemo ispravne odluke, i u složenim stvarima, nacionalsocijalizam nam može pomoći da riješimo ove moralne dileme. Zakoni prirode žive unutar svakog od nas, u obliku instinkta, zdravog razuma i logičkog razmišljanja. Koncepti da ne krademo jedni od drugih i da se ne ubijaju komšije teško da su društveni konstrukti ili nešto što proizilazi iz religije, ali su jednostavno prirodni koncepti koje inteligentni, sofisticirani ljudi uče i stvaraju iz iskustva. Život u harmoniji sa sopstvenim ljudima je potpuno prirodan. Nacionalsocijalizam, koji ima svoje korijene u vječnim zakonima prirode, stoga ima svojstven, kristalno jasan koncept ispravnog i pogrešnog. Takođe ima višu svrhu – opstanak i ujedinjenje bijele rase, omogućavajući nam da živimo i razvijamo se u skladu sa prirodom, na dobrobit čitavog svijeta i cijelog čovječanstva. Sa ove tačke gledišta, naši životi imaju viši smisao, mi treba da budemo veza između prošlosti i budućnosti, ostvarenje vječnog života kroz očuvanje čistoće naše rase i krvi. Neosporna je činjenica da bez bijele rase, nevjerovatno napredna civilizacija koju je izgradila jednostavno se nikada ne bi pojavila. Nasuprot tome, može se desiti da npr. Afrikanci sa svojim prirodnim preferencijama ne smatraju našu vrstu civilizacije na bilo koji način superiornijom. Kao nacionalsocijalista, čovjek je potpuno slobodan da slijedi bilo koju religiju sve dok se ne kompromituju ove fundamentalne vrijednosti. Slobodni ste da vjerujete da je npr. Bog jedina sila koja stoji iza prirodnog poretka, takođe možete tvrditi da naučni koncept vječnog života kroz neprekidnu krvnu liniju ima religijske implikacije. Osvrnuvši se na filozofske aspekte nacionalsocijalizma, elaborirati ćemo njegove implikacije kao političku ideologiju i kako se ona razlikuje od nacionalizma i socijalizma.
Nacionalsocijalizam, zahvaljujući svojoj osnovi u prirodi i svojim zakonima, je beskompromisan kada je u pitanju stvaranje vlastitog naroda (kako je definisano iz biološke i rasne perspektive). Nacionalizam je mnogo komplikovaniji termin, u kojem koncept nacije ne mora nužno uključivati rasu. Temelji ideologije nisu definisani zakonima prirode, već nacionalnim granicama, jezikom i dominantnom kulturom. Zagovornici nacionalizma mogu čak reći da ljudi iz različitih etničkih grupa koji žive u istoj zemlji imaju više zajedničkog zbog jezika, nego pripadnici iste etničke grupe koji žive u različitim zemljama. Sa takvom perspektivom, npr. Afrikanac koji govori švedski ima više zajedničkog sa etničkim Šveđaninom, nego što bi Šveđanin imao zajedničko sa etničkim Norvežaninom.
Nacionalizam je uglavnom konzervativan. Konzervativna politika je često podijeljena, zbijajući društvene grupe jednu protiv druge. Ideja konzervativizma je da viša klasa treba da se brani od radničke klase, starijima je potrebna odbrana od mladih, a muškarcima je potrebna odbrana od žena. Socijalizam zapravo pokušava da uradi istu stvar, ali zato što je radikalan, za razliku od konzervativnog, on se uvijek suočava sa “slabijom” stranom. Nacionalsocijalizam je jedinstven po tome što nastoji da ujedini čitav narod, uvijek radeći u najboljem interesu ljudi a na štetu mondijalističke elite, sa svim svojim medijskim mogulima, lobistima i bankarima. Nacionalsocijalizam nema egalitarni element koji je inherentan socijalizmu, već umesto toga priznaje da su ljudi različiti, dok svaki segment ljudi vrijedi i radi za zajednički cilj. Neko ko je intelektualac, ali je fizički slab, nije superiorniji ni inferiorniji od nekoga sa suprotnim osobinama. Isto važi i za odnos između muškaraca i žena.
Nacionalsocijalizam se zasniva na meritokraciji i odgovornosti, uvijek nastojeći da se desi prava osoba pravoj osobi. Vaš životni stil, vaše osobine i odanost koju ste pokazali obezbjeđuju vam mjesto koje zaslužujete, u skladu s prirodnim redom. Nacionalizam jednostavno pretpostavlja da ste rođeni s istim atributima kao i vaši roditelji, dok socijalizam nastoji da svima pruži isti nivo uticaja i autoriteta. U prirodi, vučji čopor ne bi prihvatio ni sina alfa mužjaka kao svog vođu bez da ga prvo testira, niti bi svakom članu čopora dao isti nivo uticaja.
Konačno, bezvremenske vrijednosti nacionalsocijalizma uvijek se čuvaju od korupcije kao i od liberalizacije. Predstavnici raznih religija i ideologija, uključujući i nacionalizam, teže da transformiraju same temelje svog „vjerovanja“ kako bi pratili promjene koje se događaju u društvu ili u sferi politike. Temelji nacionalsocijalizma su u strogo prirodnom poretku, kao i u želji da se osigura opstanak i sloboda vlastitog naroda, u svemu tome postoji daleko manje prostora za kompromis nego možda u bilo kojoj drugoj ideologiji. Nacionalsocijalizam kao svjetonazor je stoga fundamentalno nepromjenjiv.
BPNP je nacionalistička i socijalistička organizacija. Iskreno se zalažemo za nacionalsocijalistički pogled na svijet.
Nacionalsocijalizam govori o onome što je najbolje za naš vlastiti narod kao kolektivni entitet. To ga izdvaja od marksističkog socijalizma, koji umjesto toga želi podijeliti narod i učiniti ga boljim samo za jednu društvenu skupinu na štetu druge. Nacionalsocijalizam govori o dugoročnim rješenjima i odgovornosti za buduće generacije. To ga razlikuje od liberalizma, koji bi radije svima omogućio da žive za dan, bez obzira na bilo koga drugog osim na sebe. Nacionalsocijalizam vodi prema razmišljanju u budučnost i novom stalnom razmišljanju, pri čemu bismo trebali progresivno podići našu naciju na nove nivoe. To ga razdvaja od konzervativizma, koji se umjesto toga uvijek drži onog jučerašnjeg izgubljenog, koji se neprestano mijenja i ide sve dalje od onoga što je dan prije značio.
Nacionalsocijalizam je prirodni svjetonazor koji prepoznaje da je i čovjek životinja i dio prirode i zbog toga mora živjeti u skladu s prirodom i slijediti te zakone. Kao starija životinja, čovjek ima posebnu odgovornost da ne uzrokuje nepotrebne patnje drugim životinjama i da održava ravnotežu u prirodi. Nacionalsocijalizam je, u stvari, jedina istinska zelena ideologija, ona za razliku od drugih ekološki orijentiranih ideologija prepoznaje važnost očuvanja biološke raznolikosti – čak i među ljudima.
Najvažnija riječ nacionalsocijalizma je narodna zajednica. Zajedništvo između svih grupa našeg naroda koje je zasnovano na našim genetskim i povijesnim sličnostima, a to znači brigu i ljubav prema bližnjemu. Zajednica je prepoznavanje razlika ljudi i njihovo poštovanje razumijevanjem kako se mi zapravo međusobno dopunjujemo. Intelektualni i ručni radnici podjednako su ovisni kao i žene i muškarci.
Prema nacionalsocijalizmu je glavno pitanje šta je najbolje za narod u cjelini i da preobrazi državu, vladu i pojedince. Svi koji čine naciju trebaju krenuti u jednom smjeru – naprijed!
Koliko si TI posvećen
našoj ideji? Koliko si motiviran? Dobro sada razmisli. Misliš li svim srcem da
je naša ideja potrebna za budućnost i opstanak Bošnjaka općenito, da je to
stvarno nešto što je nama potrebno i da će biti prihvaćeno kada svi shvate
temelj naše ideologije?
Ako ste na posljednju rečenicu odgovorili da, onda ste barem
u pola predani ideji, ali se možete lahko povući ako imate i najmanju sumnju da
ćemo uspjeti.
Kakve su naše šanse da uspješno razvijamo našu ideologiju?
Sumnjate li i osjećate li da su šanse male? Je li ovo neostvariv projekt u koji
ulažemo svoje vrijeme? Hoćemo li ubuduće privuči ljude sebi?
Ako imate negativan odgovor na bilo koje od gore navedenih
pitanja, možda bi se trebali baviti nečim drugim osim da budete ”hobi-nacionalist”.
Ako, s druge strane, na oba pitanja odgovorite da, ne lažući sami sebi, onda
možete postati snaga ovog pokreta. Ponavljam ”možete postati” snaga pokreta. To ne znači da ste zasigurno snaga
pokreta. Naša ideja ne ovisi o tome koliko ”žestokih” komentara i statusa
objavite na raznim portalima ili socijalnim mrežama. Definitivno ne ovisi o
tome šta bi vi radili neprijateljima, ideološkim neistomišljenicima ili
političarima – to ništa ne doprinosi našem pokretu ili ideji. Doprinjet će te
ideji tek tada kad počnete zaista živjeti
po prirodnim zakonima naše ideologije (Pročitajte priručnik: Živjeti kao
nacionalsocijalist).
Naravno, ne postaje se motivisan ili posvećen ideji ukoliko
se shvati važnost gore navedenih pitanja u cijelini. Mnogi, koji se danas
nazivaju nacionalistima ili nacional-socijalistima, povlače se kada budu
verbalno napadnuti riječima ”ksenofobični, homofobični, rasisti, fašisti ili
nacisti’’. Imati bilo kakvu fobiju znači biti bolesno strašljiv. Mi nismo
bolesni uopšte, samo pokazujemo svoje pravo da ne razmišljamo poput programiranih
korisnih idiota. Ako iko pati od kompleksa i fobija onda su to naši protivnici
koji se plaše svog identiteta i pripadnosti određenom narodu i naciji. Traumatizovani
tim strahom konstantno misle i inputiraju drugima da je nacionalizam zarazan i
štetan. Riječi kao fašista ili nacista i sve ostale riječi koje naši protivnici
priljepljuju nama ne smiju nas pogađati uopšte (pročitajte naše članke vezano
za sve to: ”Zločesti nacisti” i ”Intervju sa vođom BPNP’’). Naravno da se nećemo pred svim tim etiketiranjima savijati ili povlačiti.
Najmanje popuštanje ili povlačenje daje prednost
i vjetar u leđa svakom
neprijatelju.
Predanost i motivacija su važni elementi u borbi za oslobađanje
našeg naroda. Konkretno, naša ilirska grana slavenskog govornog područja je pod
napadom plutokrata koji traže svjetsku dominaciju i jednu svjetsku državu. Opet
dolazi pitanje koliko smo uopšte motivisani? Možemo li zamisliti da se
odreknemo materijalnih stvari? Možemo li zamisliti život bez ’’šopinga’’ i ovisnosti o skupim brendiranim
stvarima. Moj novi iPhone, moj nabrijani automobil, moj stan u elitnom naselju
od stotinu kvadrata, možete li zamisliti život u mnogo jednostavnijem obliku
ako bi naša stvar imala korist od toga? Odgovorite iskreno sami sebi. Lakše je
sjediti iza ekrana i biti hrabar na Instagramu i Fejsbuku, ali šta ako stvari
izmaknu kontroli u stvarnosti, van
zamračene sobe i kuće? Da li bi tad razmišljali o lakšem načinu življenja? Ovo
posljednje će te morati kako god ako se ništa ne desi drastično na svjetskoj
političkoj sceni. Mondijalistička elita nas okreće jedne protiv drugih, slažu
nas na svoje monetarističke kamare, zato radimo sve više za manje, ili za kredite
i nabijene kamate. Na kraju nećemo udisati ni zrak bez da ga prethodno ne
platimo ili ne uzmemo na otplaćivanje, zato je veoma važno boriti se da ne
postanemo robovi golabističke i korporativne elite. Moramo se boriti
beskompromisno i fanatično za naše pravo na dostojan život, takva borba
zahtjeva više djela nego ispisanih statusa i zapaljivih komentara na društvenim
mrežama.
Naša borba za opstanak je počela davno, ali tek sada, u
posljednih nekoliko decenija, globalni otpor je porastao u cijelome svijetu i
poprimio je jako velike oblike. Elite okupljene u svojim korporativnim
katakombama već postaju zabrinute i njihova nadanja za apsolutnom dominacijom
su poljuljana, zato pribjegavaju svim mogućim nedemokratskim sredstvima da uguše
otpor probuđenih masa . Ovdje će posvećenost u našem slučaju igrati sve važniju
ulogu. Posvećenost i upornost da se borimo za svoju slobodu i istinu koja će na
kraju prevladati, jer istina uvijek prevladava. Možda nećemo mi doživjeti
pobjedu, ali naše nove generacije zasigurno hoće ako još jače pruže otpor i
ojačaju svoju svijest, ako mi kao prethodnici pokažemo zavidnu upornost i
zalaganje za nacionalsocijalističku borbu. Ne zagovaramo to da svi moraju živjeti
potpuno asketski, ne nikako! Pitanje je sljedeće: jeste li u stanju izdati svoju
djecu, unučad i buduće potomstvo jer ste odabrali lagodan i hedonistički način
života? Ili zadržati svoje skupe brendirane stvari, a kukavički se ne zalagati
za svoja uvjerenja, iako znate za bolje? Ili možda niste baš toliko uvjereni i hrabri kada zagusti?
Odabrati malo jednostavniji život od egocentričnog građanstva, kosmoplitizma i multikulturalizma,
u skladu sa prirodom i druženje sa prizemnim i skromnim ljudima pruža mnogo
više nego što materijalistički život može ponuditi preko nabijenih šoping centara
i TV reklama. Mnogi ljudi koji shvataju našu stvar žive upravo na taj način.
Mnogi su se umorili od nezaustavljivog ”točka za hrčka” i nametnutog stresa, zato
su odlučili da se oslobode od svega toga. Danas žive jednostavniji i zdraviji život,
imaju više vremena za porodicu i borbu, što daje apsolutni duševni mir.
Mi smo jednostavno silom programirani da postanemo ovisni o
toj vještačkoj udobnosti i da uvijek imamo taj psihički teret i manijakalnu
potrebu za gomilanjem bezpotrebnih skupih stvari. Kroz slatkorječivost i
šarenilo reklama naši neprijatelji nam
nude život robota-potrošača koji će da žive samo da kupuju i gomilaju, i koji
će u svemu da vide samo cijenu ali ne i pravu vrijednost. Imati što više
nagomilanih brendiranih stvari je jedina preokupacija mase robota-potrošača
koji svojim neprirodnim načinom življenja i razmišljanja podgrijavaju kotao
korporativizma. Zašto se onda boriti i odupirati možda se neko to često pita?
Odgovor je da ”ovo dobro” neće dugo trajati. Kada svi roboti-potrošači budu u
potpunosti dehumanizirani i svedeni na puko potrošačko divljaštvo, onda će se
uvesti finalizirajuća prisila, prisila
na konzumaciju pesticidne GMO hrane prskane najgorim otrovima , prisila na transhumani
način života, prisila da se globalni cionistički genocid shvati kao
’’pročišćenje’’ od monolitnog i zastarjelog tradicionalnog načina života. Otpor
i borba će tada biti jedino moguće rješenje čemu jedna normalno razumna osoba
može da se posveti. Ali zašto čekati da to ode sve tako daleko, do tih granica?
Naš teret će biti sve veći i teži ako neprijateljima dopustimo da bez našeg
otpora i reakcije sprovedu ove gnusne planove, zato se pridružite borbi za
opstanak prvenstveno naše bijele rase, naše bošnjačke zajednice, države,
tradicije, kulture i jezika – onoj pravoj narodnoj zajednici bez neprirodne
klasne borbe koju je zasijao šizofreni marksizam, pseudoznanstvena i sintetička
ideologija. Naša ideologija, nacionalsocijalizam, je biološki i fundamentalni svjetonazor.
Naša ideologija ne sadrži sintetičke kvazi-naučne ideje. Naša ideologija je
vječna, kao i svi prirodni zakoni.
Da li ćeš nam se pridružiti ili ćeš ostati po strani i mirno
gledati?
Maja Savić-Bojanić koja se bori za ljudska prava Jevreja i koja je nagrađena od Židova (Awards and Grants: 2018 European Association for Jewish Studies), govori za Nove Medije BHRT-a kako je BPNP fašistički jer traži prava za Bošnjake. Još jedan liberal koju financira Velika Britanija. Pogledajte prilog:
Zasto su pametni, inteligentni ljudi rijetke vrste, dok glupi i slabi vladaju svijetom? Europa je pala, ono sto danas vidimo je amerikanizirana degeneracija, rupa pakla koja izgleda vise kao Sodoma i Gomora nego Europa!
Baci svoj hamburger iz Mc-Donaldsa i iskljuci MTV-kanal, ne dopusti sebi da postanes rob materijalizma, pohlepe i liberalne propagande. Oslobodi se modernog svijeta! Nemojte prihvatiti demokraciju, ne dopusti da budes slab. Mi ne zelimo dekadenciju, kriminal, drogu i geta. Zelimo zdravo i cisto drustvo. Mi zelimo jedinstvo i jako vodstvo, duhovnost i cast! Svak vlada nad svome i krajno je vrijeme da kazemo stop ludilu koja se zove demokracija.
Zar nam doista treba demokracija poslje svih visokih drevnih civilizacija, kroz stotine godina ratova i bitaka, samo da bih dosli do ovog modernog anarhistickog liberalnog cirkusa koji upravljaju koruptirani klaunovi i kriminalci?
Elitizam je cist, pravan i snazan. Moramo se boriti za nas cilj i stvoriti oblik najbolje elite, jedan superioran narod i jedna nacija heroja kao vojska Bozija. Protivnici ovog misljenja su oni koji zele kvantitet preko kvaliteta kod ljudi. Ali za nas koji vjerujemo u kvalitetu, kao svaku zdravu zivotinju ili bilo koji perfektan uzorak zivota vrijedi daleko vise nego ruznog degeniranog covjeka. Samo covjek u svom savrsenstvu je nesto sto trebamo da gledamo kao najvise bice, a ne slabe i dekadentne ljude koje nam ovo doba uzvisuje
Avdaga Hasić, jedan od najvećih bošnjačkih heroja sjevero-istočne Bosne ČOVJEK KOJI NIJE DOZVOLIO DA SE U DRUGOM SVJETSKOM RATU BOŠNJACIMA DOGODI GENOCID POPUT SREBRENIČKOG
Ako vas kojim slučajem „kao putnika namjernika“ put navede kroz Kladanj, Olovo, Stupare, Živinice, Banoviće, Kalesiju i sela na planinama Konjuh i Romanija, a u njima zateknete nekog starca Bošnjaka koji pamti Drugi svjetski rat i upitate ga: “Ko je bio najveći bošnjački heroj tog vremena“, bez razmišljanja će vam odgovoriti ;„Avdaga Hasić“.
Ko je bio taj čuveni bošnjački heroj iz Kladnja, na koga njegov rodni grad čuva vječite uspomene. U Kladnju se danas ponosno šeta ulicom Avdage Hasića, čije ime se nije smjelo ili je samo tiho šapatom spominjano od 1945 do 1992 godine. Zbog Avdage, Kladanj i Olovo su bili kažnjeni 20 godina poslije Drugog svjetskog rata od strane komunističkog režima, a ta kazna je bila u vidu „ekonomske blokade,I zolacije i zamrznutog razvoja ovih bosanskih kasaba“ . Pored nabrojanih mjesta, Hasić je sa svojim vojnicima koji su mu maksimalno bili odani, štitio Bošnjake i u Tuzli, Vlasenici, te mjestima u donjem toku Drine. Najveći dio rata, Avdaga je proveo boreći se protiv zloglasnih četnika čuvenog krvoloka Jezdimira Dangića iz Bratunca, koji je bio četnički komadant istočne Bosne. Dangić je inače prije rata radio kao šef obezbjeđenja na Dvoru Kralja Petra Karadžordževića. 1941 godine je ispratio Kralja Petra sa porodicom i svitom u Nikšiću, odakle su odleteli iz zemlje, a onda je se sa svojom četom odmetnuo se u šume, i planine iznad Drine u istočnoj Bosni. Inače, on i njegovi četnici su „očevi i djedovi“ četnika koji su u julu 1995 godine napravili genocid nad Srebreničanima. -I tada bi Dangić sa svojim četnicima napravio iste zločine koje su sada četnici napravili u Srebrenici, da im nije na put stao Avdaga Hasić sa svojom vojskom-rekao nam je jedan stariji čovjek ( vidno na izmaku života) u Kladnju „upoređujući“ rat od prije 50 godina i ovaj od 1992 do 1995 godine.
-Nijedno muslimansko uho na području Kladnja i ovog dijela Bosne ne bi ostalo živo. Sve bi četnici poklali, da ne bi našeg Avde. Allah mu dao lijepi dženet-kaže jedna osamdesetogodišnja nana iz Kladnja. -Avdan, tako sam ga zvao, nije bio loš čovjek. Često smo se na putu između Šekovića i Kladnja sastajali i pregovarali i razgovarali o svemu. Ponudio sam mu jednom da pređe sa svojom vojskom u partizane, kao što su prelazili mnogi četnici. Mislim da se dvoumio i da je sekunda falila da to možda i učini. Mislim da ga je poklolebala njegova supruga Emilija, koja je bila iz Zagreba i bila je protiv toga da se Avdaga priključi partizanima – pričao je često tokom sedamdesetih godina prošlog vijeka pokojni Miloš Zekić, narodni partizanski heroj iz Šekovića. Avdaga Hasić, sin Halilage rođen je 1893 godine u Kladnju. Potiće iz ugledne i bogate porodice. Imao je brata Ahmu koji je svojevremeno bio politički komesar u partizanima i komadant kladanjskog partizanskog Odreda, kao i brata Rajifa sljedbenika pokreta Mladih Muslimana za vjerska prava zbog kojih je doživljavao hapšenje i razne torture od komunističke vlasti. Radi se o vrlo naprednoj porodici i velikim borcima za zaštitu Bošnjaka svoga kraja. Po tom pitanju, Avdaga je ponajviše otišao u tim mutnim vremenima koja imaju veliku sličnost sa opstankom Bošnjaka i nedavnoj agresiji na BiH .Avdaga je imao 4.razreda završene Osnovne škole u Kladnju i uključen je bio u cijeli društveno-politički život Sreza Kladanj.
Bio je član prvog Odbora osnovanog Gajreta u Kladnju,a u političkom životu je bio Spahinovac /aktivista i sljedbenik Jugoslovenske Muslimanske Organizacije čiji je vođa bio rahmetli Dr.Mehemed Spaho, jedna od najistaknutijih bošnjačkih historijskih ličnosti i prvi Musliman koji se našao u vladi Kraljevine Jugoslavije, gdje je tragično otrovan u Beogradu),te je svojevremeno bio poslanički kandidat u Drinjskoj banovini kod ministra gospodina Hasandedića. Odslužio je 3.godine austrougraske vojske i učesnik je Prvog svjetskog rata na talijanskom frontu na Tirolu kao zapovjednik „cug firer“, za šta je dobio „zlatnu kolajnu“ za svoje junaštvo. Stvaranjem NDH 1941. godine, Avdaga je u svojstvu delegata iz Kladnja sa predstavnicima iz Tuzle i Zvornika učestvovao u razgovorima u Zagrebu sa Kvaternikom o Rezoluciji BiH koja se odnosi na autonomnost Muslimana tj.zaštitu narodnog puka. Tačno 7.12.1941.godine dobija se saglasnost na ustroj domobranskih formacija zasnovanoj na dobrovoljnoj osnovi muslimanskog naroda. Tada dolazi do formiranja Dobrovoljačkih odjela u Tuzli pod komandom bojovnika Muhameda Hadžiefendića. Tim činom je stvorena sigurnost muslimanskog naroda, ormiranjem tzv.Muslimanske legije u Tuzlanskoj oblasti, na čijem se čelu nalazio Bošnjak. Formacijski Muslimanska legija je pokrivala oko 600 kvadratnih kilometara i prostirala se: na istoku od Zvornika i Bijeljine, na sjeveru Orašja i Šamca, do Gračanice na zapadu i Kladnja i Olova na jugu, pokrivajući krug između rijeka Drine, Save, Bosne i Krivaje. Među tri najorganizovanije pukovnije bile su: u Kladnju pod komandom Avdage Hasića, u Bijeljini pod komandom Nedima Šahinspahića, i Gračanici pod vodstvom Sejde Đulovića i Ibrahima Pjanića, dok su ugledne bile i jedinice u dolini Krivaje pod komandom Zaima Kapetanovića i Mujčina Mujića iz Ribnice. Već 1942.godine bilo je preko 6000 dobrovoljaca u Muslimanskoj legiji. U to doba Kladanj su četnici i partizani zbog svoje neosvojivosti nazivali tvrđava –kladanjski Alkazar. 1943.godine za svoje uspijehe u odbrambenom ratu Avdagu je Zagreb proglasio vitezom, a kladanjsku legiju „Viteškom bojnom“.
Kako smo već napomenuli Avdaga je uglavnom ratovao sa četnicima Jezdimira Dangića, pod čijom komandom su se nalazile zloglasne jedinice Drinskog korpusa/kakva slučajnost i u ovom ratu najveće zločine nad Srebrenicom je napravio korpus koji se po uzoru na tadašnji zvao Drinski/. Drinskim korpusom u Drugom svjetskom ratu je komandovao Major Aleksa Drašković, a u njemu su se posebno isticale Srebrenička brigada kojom je komandovao Vojin Dangić, rođeni brat Jezdimirov ,te Vlasenička brigada Momčila Mičića. Nekoliko puta i sam Tito je pokušao nadmudriti Avdagu, tražeći da ga pusti da prođe kroz Kladanj, te rekavši „da neće izazivati nikakva neprijateljska dejstva“. Izrazito mudar, Avdaga je Titu preko kurira slao odgovor „da nema šanse da on prođe sa partizanima ili bilo koja druga vojska kroz Kladanj i da dobro zna šta znači ta podvala,u smislu da prođemo mirno, pa ćemo lakše osvojiti grad“.
-Ne dam nikom da prođe kroz Kladanj. Ni četnicima, ni partizanima, Nijemcima, Talijanima, a ni ustašama i domobranima ako nemaju odobrenja i ako nisu pod mojom komandom. Moj narod ne smije niko da dira i progoni. Ko to bude želio, biće strogo kažnjen od mene. Boriću se do zadnjeg „čojka“ da muslimane spasim klanja-često je isticao Avdaga u svojim govorima okupljenoj vojsci. U svojoj knjizi „Zapisi iz NOR-a“, „partizanski narodni heroj“ Rodoljub Čolaković otkriva tadašnju dobru saradnju partizana i četnika u borbi protiv Bošnjaka.
-Tokom cijele 1941.godine mi smo/partizani op.a.) zajedno sa četnicima napadali Kladanj, ali uspijeha nije bilo. Jedinice Avdage Hasića su nas redovno poražavale-napisao je Čolaković. Već 50 godina se prepričava kako je Avdaga poslao kurira u Olovo koje su držali Romanijski četnici vojvode Save Derikonje, rodom sa Vučije luke četničke oaze poviše Sarajeva. Avdaga je po kuriru poručio vojvodi Derikonji da će ga napasti tačno u 17 sati .
Kad je napao u dogovoreno vrijeme, Olovo je bilo prazno jer je uplašeni Derikonja sa svojim četnicima pobjegao na Romaniju, na nekoliko sati prije. U njegovoj jedinici posebno se po hrabrosti isticao izvijesni tabornik Jamaković iz Olovskih luku. Također se prepričava i jedno pismo koje je Avdaga poslao Anti Paveliću u kojem je napisao doslovice: -Dragi prijatelju, ako nisi siguran i bezbjedan u Zagrebu, dođi kod mene u Kladanj. Po pričama svojih preživjelih vojnika, Hasić je fizički bio nevjerovatno jak, tako da se često znao kladiti s’ drugim „fizički jačim Kladnjacima“ ko će prije iz zemlje izvaliti šljivu debelu 10 centimetara. Iako je početkom rata imao 47 godina redovno je dobijao opklade i izlazio kao pobjednik. Posljednji put Avdaga je u Bosni viđen 1944 godine u Tuzli, kako jaše na bijelom konju. -Pouzdano se zna da je 1944 godine preko Austrije uspio sa svojom pratnjom preći preko „Zidanog mosta“ i obreti se u dalekoj Argentini, odakle je na različite načine komunicirao sa rodbinom i saborcima. Narod je svog Avdu često opjevavao pjesmama, a on je iz Argentine pisao da mu je jedina želja da se vrati u svoj Kladanj i Bosnu, kada jednog dana padne komunizam. Taj dan nije dočekao. Po informacijama odgovornih iz predratne stanice milicije u Kladnju, Avdagin dosije se završio 1982 godine, kada je u svojoj 90 godini života umro u dalekoj Argentini-rekao nam je profesor Muhamed Muhić iz Kladnja, čovjek koji je prvi počeo pisati o Avdagi Hasiću .
U svojim memoarima Muhamed Seid Mašić iz Gračanice, Avdagu opisuje u momentu kad je bio blizu povlačenja iz Bosne. Mašić je zbog tog par minutnog razgovora sa Hasićem, dugo bio poslije rata na meti ispitivanja od strane komunista:- Tih dana mi se desilo još nešto za što su zlobnici pokušavali da mi zakaće, kako bi odvratili pažnju od svojih grijeha. Naime, jednog dana sam prošao pokraj Rifatovog hotela pred željezničkom stanicom, sa čijeg me je balkona pozdravio neki debeljko, ustaški odjeven i s’ mašinskim pištoljem o bedrima. U tom sam debeljku prepoznao svog nekadašnjeg prijatelja Avdagu Hasića iz Kladnja koji je godinama vodio odbranu tog izolovanog uporišta od nasrtaja bandi četničkog vojvode Jezdimira Dangića. Ne opravdavam ja ničim toga predratnog ahbaba, inače strastvenog lovca koji me često zaticao na izletu u kladanjske šume i stijene. Ja s’ njim nisam prozborio ništa osim konvencionalnih pitanja za naše i naših porodica zdravlje i to na relaciji ulica -balkon, jer niti me on pozivao gore k’ sebi, niti sam ja želio da mu pristupim. Valjda je uočio da shvatam njegov položaj: povlačenje u nepoznato-napisao je Mašić.
Narod Kladnja se izborio da se glavna ulica u ovom gradiću danas zove po njihovom Avdagi, a postoji ideja da se uskoro podigne i spomenik u centru grada, kao i da se pokuaša njegovo tijelo prenijeti iz Argentine. Većina današnjih kuća u Kladnju posjeduje Avdagine slike na zidu, a prije nekoliko godina je SFOR u jednoj kafani, koju u Kladnju drži bliža Hasićeva rodica naredio da se ukloni njegova slika sa zida jer navodno smeta nekim ljudima.
Najveći problem tadašnjih komunista, a i četnika je bila odluka da se Bošnjaci sami brane od pokolja, raznoraznih „Škorpiona“ koji su postojali i prije 60 godina. Tako da su svi Bošnjaci koji su organizovali svoje jedinice samo zbog toga da bi zaštitili svoj narod tokom rata, označavani kao „sluge fašista“.Hrabrost, mudrost, pogledi unaprijed i organizaciona sposobnost ovih ljudi, ujedno su ponos bošnjačke historije, a i opomena novim generacijama da vječito jednim okom budu budni jer neprijatelj vječito prijeti.
How would you introduce “Der Dritte Weg” to our Bosnian readers? – We are a young political movement that has the three slogans “national, revolutionary, socialist” as self-understanding. We oppose capitalism, American imperialism, the collapse of culture and the alienation of Europe. Our alternative to this is a German Socialism,which is a holistic, nationalist and anti-capitalist worldview. In order to achieve this goal we not only lead the political but also the cultural struggle and form a close community that already lives on a small scale, what we once want on a large scale for the whole people.
How nationalistic are German young people today? Do you expect this to change significantly in the future? Unfortunately, the German youth is not nationalistic at all, it has successfully lost every nationalist idea through 70 years of reeducation. The cult of worship suppresses even the most gentle patriotism. However, there is a slow rethink that at least more and more young people are no longer baffled by genuine national consciousness for real or alleged crimes that have taken place several generations before them. But until we really have a nationalistic youth, there is still a long way to go, to which our youth work contributes it´s part.
Do you cooperate with other nationalist movements in Germany and Europe? In Germany, we only work with a few groups who share our ideological and moral values together. In Europe, we work with different groups, such as the Nordic Resistance Movement, together.
What plans do you have for the future? This year we are participate on various elections, such as the election to the European Parliament. In addition, we are planning the expansion of our infrastructure, the professionalization of our work and several new projects.
We could read in the media that repression against German nationalist is really big, arrests, apartment searches etc. Do you have similar problems? What you have heard is probably still understated. Nowhere is there a harsher repression of nationalist organizations than in Germany. Of course we also suffer from it. Therefore, there are regular legal trainings, training on how to conduct house searches and the general awareness of the situation.
What is your opinion of AfD and similar parties in Europe? The so-called “right-wing populist” parties are the last attempt to change anything in the system. They are positive in that they often allow some steps on the way to the goal, bringing issues into public discourse and making work harder for our opponents. At the same time, many idealists in these groups notice relatively quickly that a nationally painted copy of the liberal spirite is not the answer. Unfortunately, careerism, corruption and mendacity are also common in these groups. These idealists then often realize that a turnaround within the system is not possible and join radical structures. We therefore see the competition by the AfD relatively relaxed, they will adapt quickly enough to the grievances of the old parties. Anyway can a neoliberal party which expresses most Zionist and is against the ethnic concept of the people for us does not represent an alternative.
What is your opinion about Balkan situation between Bosnia, Croatia and Serbia? The situation is very difficult for an outsider who does not speak any of the languages. Therefore, I do not want to evaluate the situation and the relationship. On the whole, however, it must be said that the European peoples have to overcome the partially existing chauvinisms and to find as fair as possible solutions to contentious issues, such as border regions. But the basis for this is understanding and far-sighted nationalist leadership. Liberals, for example, for whom a region is only a question of money because they have no understanding of the value of soil and homeland, can never find a fair solution for a border region. Therefore, we must first of all care for a Europe of national governments with European understanding, before turning to such questions now.
What is your opinion, does EU and NATO have alternative or or should it not exist at all? We are decidedly against the EU and NATO. Both are instruments of American imperialism and international capital to exploit European peoples. In general, however, we are not opposed to European cooperation, including at the military level. On the contrary, we even believe that this is necessary. However, one should not make the mistake of hugging Russia out of sheer anti-Americanism. We want a free and independent Europe that is not controlled by either Washington or Moscow. In the age of the evolving multipolar world order, only an united Europe has a chance to hold its own against emerging powers such as China. But even here, the foundation is a Europe whose governments feel committed to their peoples and not Wall Street or a liberal civil service construct.
What message do you have for the Bosnian people? Fight for your homeland and your people, against outside paternalism and interference, against exploitative capitalism, and for preserving your identity and culture. Do not believe the liars from Brussels and Washington, whatever they promise!
Der Dritte Weg ist eine nationalistische Partei in Deutschland, die 2013 in Heildelberg gegründet wurde, der Gründer ist Klaus Armstroff, der Hauptsitz der Partei ist in Bad Dürkheim. Wir präsentieren Ihnen ein komplettes Interview mit der deutschen nationalistischen Bewegung Der Dritte Weg. Das Interview wurde natürlich mit dem Einverständnis von Dritte Wega geführt, und auf unsere Anfrage und die Bitte nach demselben kam eine positive Antwort. Durch mehrere Interviews, die in den letzten Jahren geführt wurden, haben wir Kontakte zu mehreren nationalistischen Bewegungen in Europa geknüpft. Neben diesem Interview mit dem Dritten Weg haben wir auch Interviews mit polnischen und ukrainischen nationalistischen Bewegungen.
1. Wie würden Sie unseren bosnischen Lesern der Dritten Weg vorstellen? – Wir sind eine junge politische Bewegung, die die drei Schlagworte „national, revolutionär, sozialistisch“ als Selbstverständnis hat. Wir setzten uns gegen den Kapitalismus, den amerikanischen Imperialismus, den Kulturzerfall und die Überfremdung Europas ein. Unsere Alternative dazu ist der Deutsche Sozialismus, also eine ganzheitliche, völkische und antikapitalistische Weltanschauung. Zur Erreichung diesen Zieles führen wir neben dem politischen Kampf auch den kulturellen Kampf und bilden eine enge Gemeinschaft, die bereits jetzt das im Kleinen lebt, was wir einmal im Großen für das ganze Volk wollen.
2. Wie Nationalistisch Sind die deutsche Jugend heute? Wird sich dies in Zukunft erheblich ändern? – Die deutsche Jugend ist leider überhaupt nicht nationalistisch, sondern hat jeden nationalistischen Gedanken durch 70 Jahre Umerziehung erfolgreich ausgetrieben bekommen. Durch den Schuldkult wird jeder noch so sanfte Patriotismus unterdrückt. Allerdings gibt es langsam ein Umdenken, gefühlt lassen sich zumindest immer mehr junge Menschen nicht mehr für echte oder angebliche Verbrechen, die mehrere Generationen vor ihnen stattgefunden haben sollen, in ihrem gesunden Nationalbewusstsein beirren. Aber bis wir wirklich wieder eine nationalistische Jugend haben, ist es noch ein weiter Weg, zu dem unsere Jugendarbeit einen Beitrag leistet.
3. Kooperieren Sie mit anderen nationalistischen Bewegungen in Deutschland und Europa? – In Deutschland arbeiten wir nur mit wenigen Gruppen zusammen, die unsere weltanschaulichen und charakterlichen Werte teilen. In Europa arbeiten wir mit verschiedenen Gruppen, wie etwa der Nordischen Widerstandsbewegung, zusammen.
4. Welche Pläne haben Sie für die Zukunft? – Dieses Jahr treten wir zu verschiedenen Wahlen wie etwa der Wahl zum Europäischen Parlament an. Daneben planen wir den Ausbau unserer Infrastruktur, die Professionalisierung unserer Arbeit und einige neue Projekte.
5. Man kann in den Medien lesen, dass die Unterdrückung der deutschen nationalistische Bewegungen hoch ist (Festnahmen, suche in die Wohnungen usw.). Haben Sie ähnliche Probleme? – Das, was ihr gehört habt, ist vermutlich noch untertrieben. Nirgendwo herrscht wohl eine härtere Repression gegen nationalistische Organisationen als in Deutschland. Auch wir haben darunter natürlich zu leiden. Daher gibt es regelmäßige Rechtsschulungen, Schulungen wie man sich bei Hausdurchsuchungen und ähnlichem zu Verhalten hat sowie ein Bewusstsein über die Lage.
6. Wie ist Ihre Meinung zu AfD und ähnlichen Parteien in Europa? – Die sogenannten „rechtspopulistischen“ Parteien sind der letzte Versuch, innerhalb des Systems etwas zu ändern. Sie sind insofern positiv zu bewerten, als dass sie oftmals einige Schritte auf dem Weg zum Ziel ermöglichen, Themen in den öffentlichen Diskurs bringen und unseren Gegnern die Arbeit erschweren. Gleichzeitig merken viele Idealisten in diesenGruppen relativ schnell, dass eine national angestrichene Kopie des Zeitgeistes nicht die Lösung ist. Karrierismus, Korruption und Verlogenheit sind leider auch in diesen Gruppen oft vertreten. Diese Idealisten merken dann oftmals, dass eine Wende innerhalb des Systems nicht möglich ist, und schließen sich radikalen Strukturen an. Wir sehen daher die Konkurrenz durch die AfD relativ entspannt, sie wird sich schon schnell genug den Missständen der Altparteien anpassen. Eine Alternative kann eine neoliberale Partei, die sich größtenteils zionis isch äußert und gegen den ethnischen Volksbegriff ist, für uns im Übrigen nicht darstellen.
7. Wie ist Ihre Meinung über die Situation auf dem Balkan zwischen Bosnien und Herzegowina, Kroatien und Serbien? – Die Situation ist für einen Außenstehenden, der keiner der Sprachen mächtig ist, sehr schwer zu überschauen. Daher will ich die Situation und das Verhältnis nicht bewerten. Im Gesamten ist aber zu sagen, dass die europäischen Völker die teilweise bestehenden Chauvinismen zu überwinden und möglichst gerechte Lösungen in strittigen Fragen, wie etwa Grenzregionen, zu finden haben. Die Grundlage dafür sind aber verständnisvolle und weitschauende nationalistische Führungen. Liberale, für die eine Region beispielsweise nur eine Geldfrage ist, da sie kein Verständnis für den Wert von Boden und Heimat haben, können niemals eine gerechte Regelung für eine Grenzregion finden. Daher haben wir zunächst für ein Europa der nationalen Regierungen mit europäischem Verständnis zu sorgen, bevor wir uns jetzt solchen Fragen zuwenden.
8. Wie ist Ihre Meinung, ob die EU und die NATO eine Alternative haben oder überhaupt nicht existieren sollten? – Wir sind entschieden gegen die EU und die NATO. Beides sind Instrumente des amerikanischen Imperialismus und des internationalen Kapitals, die europäischen Völker auszunutzen. Im Ggenerellen sind wir aber nicht gegen eine europäische Zusammenarbeit, auch auf militärischer Ebene. Ganz im Gegenteil glauben wir sogar, dass das notwendig ist. Man darf allerdings nicht den Fehler machen, sich aus lauter Antiamerikanismus Russland in den Arm zu werfen. Wir wollen ein freies und unabhängiges Europa, das weder von Washington noch von Moskau kontrolliert wird. Im Zeitalter der sich entwickelnden multipolaren Weltordnung hat Europa nur vereint eine Chance, sich gegen aufstrebende Mächte wie China zu behaupten. Aber auch hierfür ist die Grundlage ein Europa, dessen Regierungen sich ihren Völkern und nicht der Wallstreet oder einem liberalen Beamtenkonstrukt verpflichtet fühlen.
9. Welche Beratung haben Sie für das bosnische Volk? – Kämpft für eure Heimat und euer Volk, gegen die Bevormundung und Einmischung von außen, gegen den ausbeuterischen Kapitalismus und für den Erhalt eurer Identität und eurer Kultur. Glaubt auf keinen Fall den Lügnern aus Brüssel und Washington, egal was für schöne Versprechungen sie machen!