Hrabrost je uvijek potrebna! Taj osjećaj da se rizikovalo sve za visoki ideal oslobađa i daje snagu i radost za dalje. Napad u životu postaje imperativ! Kada sve ovisi o jednoj karti, kada neko može izgubiti sve, kada neko može osvojiti sve, tada je život na vrhuncu. Sudbina je velika i moćna, ali veća je još uvijek osoba koja je nedirnuto podnosi. Nema problema koji je veći od nas. Niko se ne susreće sa izazovima većima od snage koja mu je dana da se s njima nosi. Hrabrost nadvladava sve. Biti borac, borac sa vjerom u svoj cilj, iako kažu svi da je loš cilj. To nosi pobjedu, pobjedu koja pripada jačem. Nikada ne treba odustajati u bici ili poslu. I ako padneš hiljadu puta, moraš načiniti hiljadu i jedan pokušaj. Na kraju ćeš uspjeti i biti pobjednik, iako skoro iskrvario, skoro se onesvijestio, ali ispunjen trijumfom znajući da si to prevladao.Ti si pobjednik u svojoj borbi, pobjednik nad samim sobom.

Svako se mora ponašati kao da cijela borba ovisi samo o njemu samom. Volja je ono što te pokreće. Možeš oklijevati zbog umora, brige, slabosti, ali volja te uzdiže iznad svake barijere i naređuje ti da radiš ono što ti govore tvoji osjećaji i razumijevanje. Čovjek bez volje je kao mitraljez bez municije. Beskoristan je. Ali gdje ima volje tamo je i put. Treniraj svoju volju tako da je napeta i spremna, spremna opustiti se u trenucima u kojima bi to trebala, ni sekunde prekasno ni sekunde prerano. Treniraj svoju volju na malim stvarim dok ne bude dovoljno jaka da donese ono što od tebe očekuje tvoja domovina. Sa ovim ide pod ruku i samokontrola. Mrzimo proždrzljivce i pijanice sa nabubrenim tijelima i natečenim očima, ljude bez karaktera i samokontrole. Jedemo i pijemo kako bi živjeli, ali nikada ne živimo kako bi jeli i pili. Budi otvoren, budi odlučan, nikada ne glumi invalida, već se kontroliši. Budi gospodar svoje boli i problema. Tada ćeš naći snagu za koji nisi ni znao da je imaš. Ne smiješ biti bespomoćna osoba koja će sve dati kako bi živjela u pećini i primala obećani blagoslov. Bog takvu osobu ne želi!

Živiš od časti, a ne od hljeba! Samo robovi vjeruju da je za život dovoljna hrana i piće. Tvoja čast je stajanje uz drugove. Biti častan znači biti hrabar. Biti častan znači biti nesebičan i odan. Biti častan znači kontrolisati sebe. Nacionalsocijalizam dao nam je novi opći osjecaj za čast. Znamo to! Onaj koji ga nema nije slobodan, rob je. Najmanje važan radnik danas može biti slobodan i častan, a napredni i poslovan čovjek rob. To je novi zakon, koji čast daje samo hrabrima, nesebičnima, odanima, onima koji se kontrolišu, onima koji za Bosnu čine sve što mogu. Prijatelju, šta je odanost? – Odanost je da se nikada, nikada ne okreneš od ideala kojima si se zakleo. Nacionalsocijalizam ih je podigao visoko tako da žive u tebi sad i u grobu. To je tvoja prva i najdublja odanost. Otkada je ova zemlja omogućila tvoju krv, pripadaćeš joj zauvijek. NAŠA ČAST JE ODANOST!

Masa ne razumije osobu koja vjeruje, jer nihove duše ne vide. Ali šta uvjerenima znači mišljenje drugih, zašto bi oni koji vide marili o mišljenju slijepih, zašto bi oni koji su postali jaki marili za mišljenje slabih. Put vjere je put svega velikog! NEMA PREDAJE!

Često dobijamo pitanja od prijatelja i poznanika, pa čak i od naših istomišljenika, da li postoje normalni i prijateljski odnosi u društvenom okruženju našeg pokreta. Čak i više obično, obitelji naših članova, koji se uglavnom protive našem svjetonazoru, najčešće, pored i sumnje u naš rad izražuju i zabrinutost. Oni su svi negdje vidjeli, čuli i čitali o “nacističkim bandama” koji terorišu bivše članove s prijetnjama i nasiljem. Da, kakav klišej. Ali, ne zaboravimo nikada uzeti u obzir da je svjetonazor naših ideoloških neprijatelja temeljen na inferiornoj doktrini u usporedbi s nacional-socijalizmom – koji se uvijek temelji na stvarnosti, a ne na kojekakvim kultur-marksističkim doktrinama i dogmama.

Dok se lijevičari bore jedni s drugima (revolucionari kontra reformisti i revizionisti), mi nacional-socijalisti prenosimo pravu paradigmu i za kraj ćemo poraziti sve naše ideološke neprijatelje, koji su nažalost, zahvalom skoro stoljećnom indoktrinacijom nešto više od nas u trenutnoj situaciji – jer su odabrali jednostavan i kukavički način; kultur-marksistički način, da mogu hodati bez stigmatizacije ili postati parija u očima društva. Oni misle da su na pravom putu, jer zapravo sadrže neke stvarne društvene kritike.

Ne, Stvarivanjem lijepih i dobrih odnosa i imati prijateljski ton među ljudima je od temeljne važnosti za jednu organizaciju, a ja osjećam da to isto vrijedi i za našu. Možete uglavnom postati svjesni toga kada se udružite i postanete upoznati sa našim pokretom. Naš rad sadržava u velikom broju i društvene aktivnosti po prirodi, odnosno šumama i planinama. Naš rad sadržava kulturne krajolike, savjete o obiteljskom životu i ponekad čak i sasvim osobnih konfesija se naći može među našim članovima. Preduvjet, da bi jedna organizacija optimalno funkcionirala je da se postavljaju zadatci za sve članove u organizaciji i da je najvažnije od svega; unutarnja okolina na temeljuprijateljstva. Ni jedna se borba ne može pobijediti, ukoliko se borba ne bori odratnika sa najdubljom mogućom dobrotom jednim prema drugima. Preduvjet da jednamala vojska može da pobijedi bitku protiv dvostruko veće vojske, jeste jasancilj, koji se iz srca bori i možda čak i najvažnije od svega — prijateljstvo!

Našem nacional-socijalističkom pokretu trebaju plemeniti borci, iz gruda jaki dobri Bošnjani — koji se ne plaše infiltriranih zagonetki o „opasnim nacistima” koji će da terorišu tkz. „bivše članove”. Naša borba zahtijeva u prvu ruku fanatične borce – borci koji su nepokolebljivo uvjereni, uono da ono što oni rade je u pravu i za opstanak Bosne i bošnjačkog naroda jedini i pravi put.

Bosniska Rörelsen av Nationell Stolthet

1. BPNP förespråkar inrättandet av en bosnisk nationell sekulär stat i enlighet med europeisk praxis där varje nation har rätt till sin egen stat. Denna rättighet är trots allt bekräftad genom Bosniens och Bosniakernas historia som är över 1000 år gammal. Bosnien och Bosniakerna är en enhet som är kopplad till vårt blod och våra förfäders ära. Bosnien är framförallt en Bosniakisk stat men tillhör också alla lojala medbrogare.

2. Varje medborgare som tillhör det europeska genetiska och kulturella arvet, oavsett personens religiösa tillhörighet, är medlem av den bosniska nationen. Vi förkastar fullständigt bandet mellan Bosniaker och en religiös identitet som har visat sig vara skadlig för vår nationella utveckling och värdighet.

3. Den Bosniska symbolen är vapenskölden med sex gyllene liljor från vår kung Tvrtko I Kotromanic. Det är också en symbol för bosnisk motstånd mot serbisk kommunistisk aggression i kriget för självständigheten (1992.-1995.) Varje försök till förnedring eller nedbrytning av vår heliga symbol är en direkt attack på Bosniens nationella integritet och på vår nationella stolthet.

4. Rörelsen verkar för närvarande bara inom Bosniens nuvarande gränser, men kommer att i framtiden försöka korrigera den historiska orättvisa och återställa gränserna som fastställdes enligt Karlowitzfördraget 1699 och Berlinkongressen 1878.

5. Språket Bosniska, som är vårt nationella språk, borde och måste vara det enda officiella språket i Bosnien.

6. All egendom i Bosnien bör vara i händerna på Bosniakerna, det är det enda sättet att säkra etablering av en ekonomisk stark nation. Bosnien tillhör Bosniakerna i alla avseenden: ekonomisk och nationell. Arbetarklassen, som är grund för välståndet, måste ha ett värdigt liv och måste skyddas mot exploatering.

7. Namnet Bosnien ”och Hercegovina” är inte acceptabelt. Hercegovina har aldrig varit en separat stat eller varit på samma nivå som Bosnien. Hercegovina har alltid varit en del av Bosnien och vi, som nationalister, vägrar att följa politiken som vill förstöra Bosnien och Bosniakerna.

8. Vi står emot allianser och unioner vars syfte är att skapa och skydda den nya världsordningen (EU som kontinental union och NATO som en global armé). Bosnien måste vara en fri nation med en egen armé som alltid är beredd att försvara landets suveränitet. Motsättningen är globaliseringspolitiken som är skapad av sionistiska strukturer med bara ett syfte – skapandet av en världsregering som tillåter den ”grå eminensen” att styra världen.

9. Vi vägrar praxisen att fira den officiella statsdagen 25 december, för att den härstammar från politiken som vill dela Bosnien i tre kvasi-etniska grupper (Serber, Kroater och ”M”uslimer). Dagen för statsdagen som vi främjar är 29 augusti – datumet för utfärdandet av det kungliga fribrevet av den bosniske Kulin Ban, det är också statens äldsta dokument och är det äldsta skriftliga dokumentet bland sydslavisk talande länderna.

10. Ideologier som inte är välkomna i Bosnien är: Sionism, kommunism, kapitalism och islamism. Vart och ett av dessa ideologier kräver en egen statlig organisation som är oacceptabel ur en nationell synvinkel och skadar Bosniakernas välstånd. Den enda ideologin som behövs för att rädda Bosnien är frisk bosnisk nationalism för att den säkerställer ett nationellt välstånd och social rättvisa.

11. Grunden för en hälsosam nation är familjen, och just på grund av detta faktum är vår kamp delvis inriktad på att förgöra alla aspekter av ett samhälle som genom sina omoraliska handlingar slår ner på kärnfamiljen. I denna grupp finns medier och olika grupper som erbjuder promiskuöst beteende i sitt program inklusive olika sexuella perversioner, smuts på TV, pedofili och homosexualitet. Den bosniska mannen och kvinnan måste bli en moralisk renhet, och därför är borttagandet av de infekterade elementen från vårt samhälle en av de främsta uppgifterna. Att bryta familjeband är inte önskvärt, men inte förbjudet, för att nationens lycka i ett normalt samhälle bygger på individens lycka.

Mouvement de la fierté national bosniaque est une organisation politique nationalisme en Bosnie-Herzégovine. L'organisation a été fondée le 5 janvier 2009 par des nationalistes à Sarajevo.

1. Le Mouvement Bosniaque de la Fierté Nationale s'engage pour la mise en place de l'état national séculaire des Bosniens en accord avec la tradition européenne selon laquelle chaque nation a droit à son prore Etat. Ce droit est, en outre, confirmé par l'histoire de la Bosnie, vieille de plus de 1 000 ans, et l'histoire du peuple bosnien sur son territoire. La Bosnie et les Bosniens sont un corps rélié par notre sang et la gloire de nos ancêtres. De ce fait, la Bosnie est exclusivement l'Etat des Bosniens, mais aussi de tous les citoyens qui lui sont fidèles.

2. Tout citoyen qui appartient au patrimoine génétique et culturel européen, indépendamment de son appartenance religieuse, est un membre d'une nation bosniaque. En conséquence, nous rejetons totalement la connexion des Bosniaques avec une seule identité religieuse qui a été prouvée pour être nocive pour notre développement et la dignité nationale.

3. Le symbole de la Bosnie est le blason avec six fleurs de Lys dorées du roi bosnien Tvrtko I Kotromanić. Il s'agit également du symbole de la défense de la Bosnie durant dans la guerre de 1992-1995, et toute tentative de rabaissement ou de négationnisme du saint blason bosnien est une attaque directe sur l'intégrité nationale de la Bosnie comme sur notre fierté nationale. Tous les symboles qui grandissent une autre nation ou idéologie au détriment de la Bosnie sont ennemis et dans la société que nous préconisons, ce genre de marquages serait fortement interdit.

4. Le mouvement limite son activité à l'intérieur des frontières actuelles de la Bosnie, et au moment où il sera finalement viser à concilier l'injustice historique et de reconstituer les frontières de la Bosnie déterminées dans le Traité de Karlowitz en 1699 et le Congrès de Berlin en 1878.

5. La langue bosnienne, en tant que la langue nationale des bosniens, devrait et doit être la seule langue officielle en Bosnie.

6. Tout bien immobilier en Bosnie doit être la possession des Bosniens. C'est là le seul moyen de la mise en place d'une nation économiquement forte et stable. La Bosnie doit appartenir aux Bosniens dans tous les sens – économique et national. La classe ouvrière, en tant que pilier de la prospérité, doit avoir droit à la dignité, et être protégée de l'exploitation. Tout ceux qui contribuent à la prospérité de la nation sont d'office promus par le système par rapport à ceux qui souhaitent recevoir et ne rien donner en échange.

7. L'appellation Bosnie et Herzégovine est inacceptable car est apparue comme le symbole de trahison nationale des traîtres de la province de Herzégovine sur la personne du dirigeant Zmaj od Bosne (Dragon de Bosnie), amenant par là même l'impérialisme ottoman. La Herzégovine n'a jamais été un Etat à part entière, ni en compétition avec la Bosnie, mais a toujours été sa composante, et nous, en tant que Bosniens nationalement conscients, suivons cette tradition historique et rejetons la politique de cassation nationale de la Bosnie et des Bosniens.

8. BPNP s'oppose à l'entrée de la Bosnie dans des alliances et unions qui servent à la mise en place et la protection du nouvel ordre mondial telles que l'UE (l'untion continentale), et le pacte OTAN (l'armée du monde). La Bosnie doit être un Etat libre, disposant de sa force armée prête à la défense de la souveraineté nationale, principe à l'encontre de la politique de globalisation menée par les structures sionistes, avec pour but l'instauration d'un gouvernement mondial, autrement dit d'une éminence grise qui gouvernera le monde.

9. Nous rejetons la pratique de la célébration de la fête nationale officielle du 25. Novembre, car celle ci a vu le jour dans la politique de déchirement de la Bosnie entre trois communautés quasi-ethniques (Serbes, Croates, Musulmans). La fête nationale que nous promouvons est le 29 août – le jour de la publication de la déclaration du ban Bosnien, Kulin, qui est le plus ancien des actes écrits Etatiques en Bosnie, comme sur le territoire administratif de la Slavie du sud.

10. Les idéologies indésirables dans notre Bosnie sont : Sionisme, communisme, caitalisme, islamisme. Chacune de ces idéologies impose une réforme nationale et étatique qui lui est propre, ce qui est de notre point de vue national inacceptable et nuit à la prospérité des bosniaques. La seule idéologie nécessaire à la sauvegarde de la Bosnie est le nationalisme, et c'est la seule idéologie qui avec ses fins mène vers le progrès dans tous les segments possibles, à commencer par le progrès national jusqu'à la justice sociale.

11. Le fondement d'une nation saine est la famille, et en raison de ce fait, notre lutte est en partie dirigée vers la destruction de tous les aspects de la société qui de par ses actions immorales détruit les valeurs familiales. De cette destruction font partie les médias, et divers groupuscules, qui dans leur action vantent la fornication, incluant diverses perversions sexuelles et maladies comme l'homosexualité. L'homme et la femme Bosniens doivent devenir des personnalités moralement propres ; raison pour laquelle l'écartement des éléments contaminés de notre société est l'une de nos priorités. Le déchirement et la séparation des liens familiaux ne sont pas souhaités, mais ne sont pas interdits pour autant, car dans une société normale, le bonheur de la nation se fonde sur le bonheur des individus.

1. BPNP (Bosnische Bewegung des Nationalen Stolzes) kämpft für die einrichtung eines nationalen säkularen staates der Bosniaken, wie in der europäischen praxis, wo jede nation ein recht auf einen eigenen staat hat. Ein solches Recht wird bestätigt durch die geschichte Bosniens die über 1000 Jahre alt ist, so wie die geschichte der Bosniaken in dehren Hoheitsgebiet. Bosnien und die Bosniaken sind ein Leib, verbunden mit unserem blut und der ehre unserer vorfahren. Dementsprechend ist Bosnien das land der Bosniaken und allen anderen bürgern, die loyal zu ihr sind.

2. Ein Mitglied der einzig waren bosnischen nation, der Bosniaken, ist jeder weise bürger der Bosnien als sein mutterland anerkännt, unabhängig von seiner religiösen angehörigkeit. Daher lehnen wir die bindung der Bosniaken zu nur einer religion ab, weil sich das negativ auf unsere nationale entwicklung und würde erwiesen hat.

3. Das simbol Bosniens ist das wappen mit sechs goldenen lilien des Bosnischen königs Tvrtko I. Kotromanić. Es ist auch das symbol der verteidigung Bosniens während der aggression 1992-1995, und jeder versuch der demütigung und degradation des heiligen Bosnischen wappens ist ein direkter angriff auf die nationale integrität der Bosniaken und deren nationalen Stolzes. Alle symbole die andere nationen und ideologien verherrlichen auf kosten von Bosnien sind für uns feindlich gesinnt, und in der gesellschaft die wir befürworten sind solche streng verboten.

4. Die wirkung unserer bewegung ist in diesen moment auf die heutigen grenzen von Bosnien beschränkt , aber wir werden mit der zeit versuchen die historische ungerechtigkeit zu korrigieren und die erneuerung der grenzen aus der zeit der Carlowitz befriedung 1699. und des Berliner kongreses 1878. zu erneuern.

5. Die Bosnische sprache als die Landessprache der Bosniaken, sollte und muss die einzige offizielle sprache in Bosnien sein.

6. Alle Immobilien in Bosnien müssen in den händen der Bosniaken sein. Dies ist der einzige Weg, um unsere nation wirtschaftlich mächtig zu etablieren. Bosnien muss den Bosniaken in jeder hinsicht gehören, im ökonomischen und nationalen sinne. Die arbeiterklasse als säule des wirtschaftlichen wohlstands muss ein leben in würde führen und vor ausbeutung geschützt werden. Alle die zum wohlstand der Nation beitragen sind privilegiert vom system, im gegensatz zu denen die nehmen und nichts geben wollen.

7. Der name Bosnien und „Herzegowina“ ist nicht akzeptabel, weil es als ein symbol des Verrates gegen den Bosniaken volksaufstand ist, denn der „Drache von Bosnien“ – Husein Gradaščević angeführt hat. Das osmanische reich hat den verrätern aus Hercegowina diese Bosnische provinz geschänckt. „Herzegowina“ (Hum) war noch nie ein eigener staat, oder auf einer stufe mit Bosnien, sondern immer ein teil von Bosnien.

8. BPNP ist gegen Bosniens allianzen und gewerkschaften, die zur schaffung und zum schutz der neuen weltordnung sind, wie die Europäische Union (kontinentale union) und der NATO (die Welt arme) sind. Bosnien muss ein freies land bleiben mit seiner eigenen Armee, die immer bereit ist die nationale souveränität des Landes zu schützen, das in widerspruch zu der politik der globalisierung ist die von den Zionisten angeführt wird.

9. Wir lehnen die praxis der feier des offiziellen national tages am 25. November ab, weil er zwischen den drei quasi-ethnischen (Kroaten, Serben un Muslimen) gemeinschaften im Zweiten weltkrieg erstellt wurde. Der national tag den wir fördern ist der 29. August – an diesen tag (datum) wurde die urkunde des Bosnischen ban Kulin erschafen, die älteste Bosnische staates urkunde, und die älteste nationale urkunde in den grenzen des südslavenischen sprachgebiets.

10. Ideologien die unerwünscht in unseren Bosnien sind: Zionismus, Kommunismus, Kapitalismus und Islamismus. Jede dieser ideologien benötigt eine eigene landesverfassung, was durch die nationale sicht inakzeptabel ist und beschädigent für den wohlstand der Bosniaken ist. Die einzige ideologie die erforderlich ist um Bosnien zu retten ist der Bosnischen Nationalismus. Es ist die einzige ideologie die mit ihren prinzipien fortschritte durch alle möglichen segmente macht, angehend von den nationalen fortschritt bis zu der sozialen gerechtigkeit.

11. Die grundlage für eine gesunde nation ist die Familie, und aus diesem grund ist unser Kampf teilweise auf die zerstörung von allen aspekten der gesellschaft konzentriert, die mit ihren unmoralischen handlungen familiäre werte zerstören. Diese aspekte umfassen medien und verschiedene gruppen die promiscuouses verhalten, einschließlich einer vielzahl von sexuellen perversion und homosexualität anbieten. Der Bosnische Mann und die Bosnische Frau müssen die verkörperung der moralischen reinheit werden, deshalb ist die entfernung des infizierten elementes in unserer gesellschaft einer der primären aufgaben. Die rupture familiärer bindungen ist nicht wünschenswert, ist aber auch nicht verboten, weil in einer normalen gesellschaft beruht das glück der nation auf dem glück des einzelnen.

Bosnian Movement of National Pride (Bosnian: Bosanski pokret nacionalnog ponosa, BPNP) is a nationalist political organization in Bosnia and Herzegovina. The organization was founded on 5 January 2009 by nationalists in Sarajevo. The movement acts in the entirety of Bosnia and Herzegovina through branches in the cities where they exist.

BPNP ATTITUDES

1. BPNP advocates the establishment of Bosniak national secular state in accordance with European practice where every nation is entitled to its own state. This right is, after all, confirmed with history of Bosnia and Bosnians which is over 1,000 years old. Bosnia and Bosnians are one body connected with our blood and with glory of our forefathers.Accordingly, Bosnia is primarily a Bosniak state but it also belongs to all loyal citizens.

2. Every citizen who belongs to European genetical and cultural heritage, regardless of his religious affiliation, is a member of a Bosniak nation.  Accordingly, we totally reject connection of Bosniaks with just one religious identity which was proven to be harmful for our national development and dignity.

3. Symbol of Bosnia is coat of arms with six golden lilies from our king Tvrtko I. Kotromanic. That is also a symbol of Bosnian resistance to Serbian communist aggression in war for independence ( 1992.-1995.)
Any attempt of humiliation or degradation of our sacred amblem is a direct attack on national integrity of Bosnia and on our national pride.

4. The movement, for now, acts only inside current borders of Bosnia but it will try in the future to correct the historical injustice and to restore the borders of Bosnia determined on Treaty of Karlowitz in 1699. and Congress of Berlin in 1878.

5. Bosnian language, as our national language, should and must be the only official language in Bosnia.

6. All properties in Bosnia should be in the hands of Bosniaks, it is the only way to secure establishment of an economically strong nation. Bosnia belongs to Bosniaks in every sense: economic and national. Working class, as a base for prosperity, must have dignified life and it must be protected from exploitation.

7. Name Bosnia “and Herzegovina” is not acceptable. Herzegovina never was a separate state or it was in the same level with Bosnia. Herzegovina has always been a part of Bosnia and we , as nationalist, are refusing to follow policy of national destruction of Bosnia and Bosniaks.

8. We are against alliances and unions whose purpose is establishment and protection of the new world order ( EU as continental union and NATO as a global army). Bosnia must be a free nation with its own army which is always ready to defend country's sovereignty. That opposes globalisation policy which is being forced by zionist structures with just one purpose – creation of one world government which will allow the “gray eminence” to rule the world.

9. We refuse the praxis of celebrating the official Day of statehood December 25, because it originates from the policy of dividing Bosnia into three quasi-ethnic groups (Serbs, Croats and “M”uslims). Day of statehood that we promote is the 29th of the August – the date of issuing the Charter of the Bosnian ban Kulin, that is also the oldest state's document and the oldest written document among Slavic-speaking countries.

10. Ideologies that are not welcome in Bosnia are: zionism, islamism, communism, capitalism. The only ideology good for us is Bosnian nationalism because it secures national prosperity and social justice.
11. Healthy nation can not exist without healthy families. With that in mind our struggle is partly focused on destroying every aspect of society which threatens familly values with immoral actions. We are strongly opposed to the media that offer promiscuous behavior and diseases like homosexuality to our youth.

PROGRAM OF BPNP

Bosniaks’ Bosnia – only people belonging to European genetic and cultural heritage, Bosniaks included, can be the citizens of Bosnia.

Bosnia must be ruled by Bosniaks – Bosniaks must not be subordinated to other constitutive peoples in Bosnia, and that will be reached by preventing non-Bosniaks of being on ruling positions.

Bosnia must be ruled for the better well-being of Bosniaks – all political decisions must be based on what is the best for Bosniaks. All decisions that will make damage to Bosniaks must not be reached.

Unique purpose – State's organization must be led by one modern policy that goes in benefit of Bosniaks as much as possible. The policy must be built on competence and responsibility, and its homework is to serve the population, not conversely. The system must maintain the motto: improvement, development and welfare of the entire nation.

Total independence of the country – Cooperations in some fields are desirable with other countries, but any contract that would damage the independence of Bosnia even slightly is out of the question.

Safe, secular state – Safety, individual and economic, must be one of the social basis. The state must be secular, so religion must be separated from the state, must be subordinated to the laws, reduce its influence in the public life, and prevent mixing state's authorities with religion.

Freedom of speech and opinions – All questions must be free for discussions, science must be free, restriction of personal integrity through the state's control for persons that are not criminals must not exist.

Natural resources in the hands of Bosniaks – Important natural resources under control of the Bosniaks, so that all profit can go back to the population, and not abroad and to private interests.

National board and social justice – The dividing of classes must be replaced with class community where creativity and productive contribution are respected and no group of society can advance at the expense of the other one.

Strict protection of animals and nature – Bosnia has a valuable and unique nature that must be kept safe and defended. Every way of destruction of the environment, as well as killing of the animals must be strictly prohibited. Food industry and other industries where animals are kept and used must be ethically sustainable.

Borba bez iluzija
Planiranje borbe, procjena političke situacije i naše strategije i taktike moraju uvijek biti na racionalnoj bazi i članovi BPNP se moraju paziti da ne budu žrtve iluzija i pustih želja. Mi zato ne trebamo kukati kako je teško ostvariti naše ciljeve, koji su i dalje ostvarivi kroz beskompromisnu borbu. Trebamo uvjeriti dovoljno ljudi da misle izvan kutije i djeluju na drugačciji način nego u današnje doba. Sistem je održavan od tih ljudi, ako oduzmemo te ljude i njihovu podršku – sistem će pasti.

Jedan od problema za nas je da ljudi imaju tendenciju da padnu na priče prevaranata raznih sorti koji koriste taj pad kao uređaj za puste želje i samo-prevare njegovih žrtava i pokušava uvjeriti žrtve da postoji prečica do uspjeha. Zato je izuzetno važno da BPNP ima racionalne članove kritičkog mišljenja.

Lahko prevareni ljudi su stalna prijetnja iznutra za našu organizaciju, jer bilo koji oportunist ih može zavesti da nas iznevjere u osjetljivoj situaciji kada se organizacija nalazi u ugroženom i ranjivom položaju. I mi smo organizacija koja će se nalaziti u pritiscima i mnoštvu teških situacija. BPNP zato ne smije da ima labilne pristalice u svojim redovima. BPNP mora težiti da vrbuje i njeguje stabilne borce koji ne slijede naredbe i poruke jer su labilni, već zato što su svjesni da disciplina, red i autoritet su temelj za jednu efektivnu organizaciju i da je jedna takva organizacija preduvjet za uspješnu borbu.

Da bismo privukli pravu vstu ljudi, mi moramo biti iskreni i držati se istine u našoj propagandi. U suprotnom, organizacija će privuci hrpu naivnih ljudi i otuđit ćemo one koji razmišljaju kritički. Istina je najveća revolucionana poruka na svijetu jer živimo u sistemu koji je izgrađen na lažima. Ali ne treba biti naivan i vjerovati da istina, doslovno, može da nas oslobodi. Historija pokazuje da laganje i obmane mogu dobro nadvladati istinu i da neprirodno razmišljanje može prevazići prirodan pogled na svijet.

Istina se mora organizovati i imati svoje fanatične zastupnike koji su najmanje toliko zaneseni kao njihovi neprijatelji. Jer mi vidimo da je laž često više privlačna za ljude od istine. Istina može biti neprijatna, i ne uklapa se u sebične neposredne potrebe ljudi, i to je veliki nedostatak istine koji čini da je mnogi ljudi žele izbjeći i umjesto toga okrene se fantazijama. Međutim, koliko god istina bila okrutna i teška za prihvatiti, ona je i dalje istina, ka kojoj svi moramo težiti. U isto vrijeme, laž, koliko god bila primamljiva i zvučala ili izgledala lijepo i pitomo, ona je i dalje laž, koje se svi moramo kloniti.

Problem populizma
Bosnu možemo uporediti sa čovjekom koji je na putu da umre od raka kao rezultat nezdravog života. Zamislimo da sjedeći čovjek koji je najviše volio gledati televiziju, pušiti, piti pivo i jesti pizzu, koji simbolizira Bosnu, ima 38 godina i da je doktor za nekoliko godina otkrio da boluje od neizlječljivog raka.
Čovjek koji ima 38 godina je možda imao mogućnost da izbjegne da umre od raka, ali pod uslovom da on radikalno promijeni način života i eventualno da dobije pomoć od doktora koji će ukloniti rak iz njegovog tijela prije nego što je postao neizlječiv. Isto važi za Bosnu bošnjački narod; društvo se mora promjeniti iz temelja kako bismo osigurali opstanak i razvoj. Nije dovoljno ono što nam današnji političari i EU obećavaju, jer ovo je trajalo predugo i društvo je pogođeno od drugih oblika socijalnog i društvenog raka.

Da bismo sačuvali ovog čovjeka, zahtijeva se da ga doktor pozove i izvrši potrebne promjene u načinu života i da on obrati pažnju na pozive. Problem je u tome što postoji mnogo šarlatana koji nude jednostavno i udobno “rješenje” koje neće spasiti čovjeka. To je isto ko sa Bosnom i Bošnjacima.
Ovo nas dovodi do onoga što bismo mogli nazvati problemom populizma. Takozvani populizam nudi ljudima rješenja na ono što im se ne sviđa, ali izbjegavaju one probleme koje ljudi ne žele da poduzmu ili da čuju. Neprijatne istine će izbjegavati zagarantovano. I za bolesnog čovjeka, to znači da će mu ponuditi da uklone neke od simptoma i pružiti olakšanje boli. Ni na koji način, to ne bi značilo da je rješenje za rak koji on ima.
Kada koristimo riječ populizam, to znači u političkoj postavci da je fokus u jednoj politici na osnovi onoga što ljudi žele čuti i prilagođvanje na mišljenje ljudi. Primjer najbolji su naše političke stranke i naši političari koji obećavaju i obećavaju, i čak kupuju glasove kroz podjelu salama raznim selima. Ova politika se koristi od sve tri strane u BiH. Centralni temelj ovog cirkusa su vjerske podjele koje su najveća zabluda i koje kriju istinu od naroda. To je suprotno od naših stavova da na osnovu principa i stava jedan minoritet mora da vodi narod u pravi smjer, a ne da se prilagodi.

Populizam u ovom smislu se također temelji na pristanak svih ljudi da bih se nešto promijenilo – i stoga populizam treba smatrati nečim više ili manje od onoga što priznaje današnji sistem, iako mjere za spašavanje nacije trebaju biti mnogo oštrije, izvedene od jednog odlučnog i jakog minoriteta.
Desničarske populističke stranke kao Front National u Francuskoj stoje na putu svih više revolucionarnih alternativa u Europi i sprečavaju ih da rastu. Jednostavno je teže da radikalne snage rastu kada će populisti ponuditi ljudima laksa praktičnija “rješenja”. Populističke stranke odgovaraju jednostavno sistemu i djeluju kao sigurnosni ventili.

Preživjeti ili pokoriti se
Normalno da ćemo kritikovati današnje političke stranke u državi jer njima nije bitno hoće li Bošnjaka i Bosne biti, samo da se sve provodi ” po demokratskim uslovima”. Sasvim je jasno da je demokratija sveta krava kojoj svi klanjaju. A tako i “demokratski zakoni”. Ako zakon kaže i političari se dogovore da će u nezavisnoj republici postojati republika, ili da će 100.000 Arapa kolonizirati Zapadnu Europu, očekuje se da će dobri i poslušni građani to prihvatiti. Mi imamo pravo malo protestovati i buniti se, ali ne mnogo, nego ćemo strpljivo i poslušno čekati četiri godine svaki put kako bi se čulo za naš glas kroz ubacivanje malog papirića u sandučić nekom oportunisti.
U Bosni smijemo razgovarati o problemima dok oni na vlasti uništavaju narod i državu ispred naših ociju. Sve ostalo je, kako oni kažu, nedemokratski i kriminalno.

Trebamo li mi prihvatiti pridržavanje današnjeg sistema i njegovih pravila da su važniji od našeg opstanka? Trebamo li mi strpljivo čekati da se većina ljudi, koji su bez sumnje dokazali da predstavljaju grotesknu dekadenciju, kukavičluk i glupost, donesu odluku kako će se sistem promijeniti ili ćemo se mi bezuvjetno još više boriti za opstanak bošnjačkog naroda?

Parlamentarna borba nije isključena
I parlamentarna borba može biti važan element u borbi, ne samo zato što su obični ljudi navikli na sistem, nego i da im je teško vidjeti kako vlast može rasti i na druge načine. Važno je i potrebno da narod vidi da pokret ima snagu koja se može manifestovati parlamentarno.

Ali to ne znači da, ne smije da znači, ćemo se pretvoriti u parlamentarni pokret koji će gledati izbore kao najvažniju stvar u našoj borbi. Naša poruka mora uvijek biti da nije dovoljno da se stavi papirić u sanduk svake četiri godine.
Jedna druga funkcija izlaznosti na izbore bi mogla pomoći BPNP-u da oslabi populističke opcije i da im smanje primanja. Treba imati na umu da jedan snažan pokret, kada postane popularan se može probiti na prvim izborima. Ne treba to biti spor i postepen porast, kao u slučaju sa nekim strankama. Treba znati da ni u striktnoj demokratiji ne treba dobiti 51% od glasača da bi sproveo svoju političku volju.

Faze borbe
U trenutnoj fazi naše borbe moramo utjecati na ljude, vrbovati nove članove i regrutovati pristalice. U ovoj fazi se borba dosta zasniva na psihologiji i nije dovoljno da se ljudima daju instukcije i teoretsko znanje, mi moramo uvjeriti ljude da djeluju!

Samo poznavajući istinu ne znači i znati djelovati po tom znanju. Mi moramo podstaknuti ograničenu količinu ljudi, naše buduće članove, da se bore. Moramo usaditi hrabrost u njima. Najefikasniji način da to uradimo je da mi u organizaciji budemo dobar primjer i da pokažemo hrabrost i snagu. Ako narod vidi da mi djelujemo i da se ne damo, onda će dio njih skupiti hrabrost i krenuti iz instinkta u djelovanje.
Sljedeža faza borbe će se sama od sebe razvijati kada bismo bili sastavljeni od 500-1500 članova. Razvoj će ici dosta brzo kada se snaga 1000 nacionalsocijalističkih boraca ujedini i to sve bi imalo jedan jak psiholoski efekat na ostatak društva i onda tek bismo vidjeli jedan dinamičniji politički razvoj.
“Prvo te ignorišu, pa ti se smiju, pa se bore protiv tebe, i na kraju ti pobijediš”

Pokret u razvoju
Ne treba biti obeshrabren jer smo relativno mala organizacija. BPNP može biti mala organizacija u usporedbi sa našim neprijateljima. Ali to nije ni čudo. Svi pokreti su u sukobu sa važećim sistemom bili mali sve do dana kada su se počeli stvarno probijati, između ostalog zbog psiholoških i socijalnih barijera koje drže ljude zatvorene. Ništa se mi ne razlikujemo od drugih pokreta, i od onoga šta su pretrpjeli prije nas u historiji.
Današnji Bošnjaci su ostali između dva svijeta i ne vjeruju u ništa posebno jako. Tako ih je i sistem odgojio. Te ljude možeš saviti ako imas snažnu volju, danas je sistem, jučer je NDH, sutra to može biti neko drugi. Mi možemo poraziti našeg neprijatelja, to je moguće.
Naša strategija ne bi trebala biti da govorimo ono što ljudi žele čuti i pokazati im kako da se ponašaju kao pravi Europljani i Bošnjaci.

Naše rukovodstvo neće imati mišljenje o 101 različitoj trivijalnoj stvari, ili da govorimo ono što ljudi žele čuti, milovati ih, ili pokušati da budemo jedno sa njima i biti dio demokratskog cirkusa i tamo natjecati ko će dobiti najviše glasova. Mi nikada nećemo postati respektabilni sve dok ne pobijedimo. Naše rukovodstvo će zato raditi za pravu stvar, nastaviti, inspirisati i steći poštovanje.
Moguće je i da na prvu neće nekima toliko stati do nas, jer nas je manje, ali ćemo se boriti za poštovanje našeg naroda. Dobiti ćemo na ugledu, i onda odvesti narod da oni postave standarde.

I tek na samom kraju završne faze, mi ćemo ići od male snažne grupe do onih brojnih i tada će najviše ljudi biti na našoj strani. I poslije revolucije će naravno svi govoriti da su bili i podržavali nas od samog početka. I to će se u historijskim knjigama pisati kao “narodna revolucija”, isto kao pokret za autonomiju od Gradaščevića. Ali mi, onih malo koji su tu bili, uvijek će znati da nas je bilo malo onih koji su, unatoč svim preprekama, borili se i promijenili historiju.

Nacionalsocijalizam i nacionalizam mogu biti povezani, ali mnogo razlikuje nacionalsocijalizam od onoga što obično nazivamo nacionalizmom. Te razlike, koje su daleko nekima jasne, su glavni faktor za pobjedu u našoj borbi. Ja nemam namjeru da u ovom članku pokušavam definisati te razlike, nego želim opisati ideološku zbunjenost te dvije ideje koje skupa štete nacionalsocijalističkom razvoju našeg vremena i spriječava ga da postane sila koja bi trebala da bude.

• Evolucija jedna nužnost
Može se reći da život na planeti opstaje od osvajanja smrti kroz ponovno rođenje. Kroz reprodukciju i evoluciju, život može prevladati sveprisutnu smrt. Oblik života koji nije u stanju reproducirati i razvijati se je osuđen na izumiranje. Neki organizmi imaju vrlo kratak život dok drugi organizmi, iz naše perspektive, imaju jedan vrlo dug život. Ti pojedinačni organizmi su dio većeg oblika života, rase ili vrste. Ovaj životni princip se može primijeniti na idejama i svjetonazorima, kao što je izraz ljudske rase u borbi za opstanak. Na primjer, filozofija i svjetonazor koji je bio ugrađen u Indiji u bronzano doba ne bi mogao zadovoljit potrebe savremenih ljudi i preživjeti nepromijenjen u današnjem svijetu. Potreba za evolucijski razvoj se odnosi i na nacionalsocijalistički svjetonazor.

• „Bilo je bolje prije“
Reakcionarni nacionalizam znači da držimo do starih vjerovanja ispred nastanka novih. Reakcija se temelji na ideji da su ”dobra stara vremena” (koja nisu uvijek u krivu jer neke rezervacije o promjenama i mnogim slučajevima mogu biti racionalna kada nisu sve promjene dobre). No, glavni problem reakcije je da je po prirodi defanzivna, brani prošlost i ima nedostatak vizije i snažnu volju da promijeni. Ako omogućiš reakciji da definira i dominira jednu ideju, rizikuješ da ove ideje ugušiš u volji za prošlošću koja je bez volje ili oružja da promijeni ono što se mora promijeniti. Najbolji primjer je naša država sa komunistima i bijednim islamistima. Primjer reakcionarnog nacionalizma je prekomjerno potraživanje i idealizacija ljudi u prošlosti. Naravno da ćemo poštovati svoje pretke, borce za naciju, narod i rasu, ali ne na štetu naše budućnosti. Prošlost ne smije organičiti budućnost.

• Volja za promjenom
Stari običaji i tradicije se moraju promijeniti kako bi odgovarale novim okolnostima. I ono što je važno je da ta želja za promjenom mora doći od nas samih, a ne izvana. Ako jednom idejom dominiraju reakcionarne snage, to će se brzo pretvoriti u jedno potraživanje za prošlošću i želja za promjenom ostaje našim neprijateljima. Mi postajemo automatski jedna reakcionarna sila koja samo brani svoj položaj protiv vanjskog neprijatelja koji poduzima inicijativu i koji će nas napadati sve dok se naša odbrana ne sruši. Pamtimo 10 genocida radi takve politike. Rat se može, kao što je poznato, samo pobijediti kroz ofanzivu. Odbrana se koristi jedino kroz pariranje da bi uzvratio kroz napad. U našem političkom/ideološkom ”ratu” pobjeđujemo jedino kroz uzimanje inicijative od neprijatelja i guramo ih nazad.

• Obnova vjernim principima
Mi, nacionalsocijalisti znamo da novo mora uvijek izrasti iz starog, kao što se život jedino može prenijeti sa roditelja na potomstvo. Važno je da to baš kao i u svemu drugom bude jedna prirodna ravnoteža, tj. da ono staro bude namijenjeno rađanju novog, da ne uvehne, i da novo ostane vjerno starom. Moramo shvatiti da onaj stari veliki hrast koji je rastao hiljadu godina, mora na kraju umrijeti i ona mala beznačajna biljka koja raste uz njega predstavlja budućnost kada prođe hiljadu godina. Shvatili smo da je obnova potrebna u borbi za opstanak i tako nikada ne smijemo dopustiti da naš nacionalsocijalistički svjetonazor na truhne u staroj formi. Ali isto tako moramo shvatiti da obnova mora ostati vjerna principima, ona mora biti vjerna svojoj prirodi.

• Sutrašnjica pripada nama
Mi, nacionalsocijalisti smo revolucionari za razliku od domaćih patriota i kvazi-nacionalista koji su u suštini reakcionari. Želimo promjeniti društvo i imamo viziju kako će buduće društvo izgledati. Ne smijemo dopustiti da nostalgija za proslošću stvara ideološku konfuziju. Mi, nacionalsocijalisti napadamo, mi razumijemo da je bosanska nacionalna država, koja je nekada postojala, nikada više neće postojati i ne namjeravamo pokušati održavati život tog vremena koje je prošlo. Umjesto toga, moramo, ako želimo da naša vrsta i dalje živi, stvarati novu viziju budućnosti, a zatim odlučno se boriti za realizaciju. Kao nacionalsocijalistički revolucionari moramo gledati naprijed, u budućnost, a ne stalno gledati nazad i tugovati za onim izgubljenim koje se nikad neće vratiti.

• Jasnoća daje snagu
Da nacionalsocijalizam postane jedna održiva filozofija našeg vremena, mi se moramo odreći starog hrđavog nacionalizma, moramo pojasniti neke stvari. Moramo pokazati da nismo vezani za prošlost nego da smo nešto novo i razvijajuće. Konfuzija između revolucionarnog nacionalsocijalizma i reakcionarnog nacionalizma je značila za mnogo pokreta gubljenje vrijednog vremena i dan danas u mnogim državama se nisu riješili ove prepreke. Moramo konstatirati da ne možemo dostignuti punu snagu ako prvo ne pojasnimo ideologiju. Moramo shvatiti da reakcija nema budućnosti, ali da imamo budućnost i zato ne smijemo dati reakciji da nas vuče pod zemlju. Stoga moramo nemilosrdno odvojiti reakcionarno razmišljanje iz naše borbe.

• Mi gradimo budućnost
Rasa može jedino preživjeti samo ako uzme inicijativu od naših neprijatelja i počne da napada na svim frontama. Mi moramo prigrliti ideje budućnosti ali bez da postanemo otrovani ili korumpirani, bez kompromisa sa našim principima. Zato moramo shvatiti da mi nećemo zaustaviti ništa sve dok nemamo temeljnu filozofiju koja može objasniti zašto. Evo jedan primjer: Reakcionari žele zaustaviti izgradnju jedne džamije ili crkve u Sarajevu, i mi to podržavamo. Ali mi ovdje moramo shvatiti da je ta borba besmislena sve dok mi nemamo filozofiju šta da tu gradimo umjesto te institucije? Neka ideja koja će konkurisati, u ovom slučaju, jedne vjerske objekte kao džamija ili crkva koja je organizovana. Jer bez vizije šta da gradimo tu umjesto tog vjerskog objeka, hoćemo li upotrebljavati zemlju za izgradnju još jednog McDonaldsa ili gej bara, bez snažne i jasne filozofije će rezistencija biti na niskoj razini.

• Konfuzija
Nesposobnost nacionalsocijalizma da se razlikuje od reakcionarnog nacionalizma je značilo mnogo izgubljenog vremena za europske zemlje. Nacionalizam na Balkanu se gradio po religiji, i nikako nije gledao u budućnost nego samo u prošlost. To je razlog zašto Bosna nikad nije razvila svoj nacionalni duh, jer je imala tri glavne religije koje su kasnije bile „nacionalizovane“.

• Kršćanstvo kao primjer
Ta konfuzija između nacionalsocijalizma i reakcionarne misli se dešava po čitavoj Europi, ali kršćanstvo ovdje može poslužiti kao idealni primjer. Njemački nacionalsocijalisti su, iz taktičkih razloga, bili oprezni u distanciranju od kršćanstva, iako su svi u partiji bili složni da kršćanstvo nije imalo mjesta u budućem nacionalsocijalističkom svjetskom poretku. Oni su njegovali doktrinu nacionalsocijalizma u potpunosti i shvatili su da je kršćanstvo imalo strane temelje i morali su biti isključeni iz nacionalne zajednice, iako je to bilo planirano u dužem procesu gdje su mlađi ljudi bili oslobođeni od kršćanstva kroz prirodnu nauku. U Bosni se to nikad nije desilo, a u Europi su se čak neki nacionalisti protivili socialdemokratama kada su u – ime prirodne nauke – htjeli skloniti kršćanstvo. Reakcija je opet prevladala i pali su u konzervativnu poziciju. Nacionalsocijalizam se nije pokazao u pravom svijetlu.

• Mongrelizacija ideologije
Nacionalsocijalizam nije na bolje išao poslje rata. Nije bilo sposobnosti ni spremnosti za razlikovanje. Nacionalsocijalizam je od početka postajao reakcionarni nacionalizam, a nakon toga je došlo još negativnih uticaja iz židovsko-američkog kulturnog imperijalizma. Posljeratno razdolje je dovelo do pojave nostalgičnih reakcionara koji su sanjali povratak Trećeg Rajha itd. Niko nije razjasnio ovaj ideološki haos zvani „nacionalni pokret“, niko nije pokušao osloboditi nacionalsocijalizam i definisati i pojasniti, a kamo li plasirati ga u stvarni politički kontekst. Umjesto toga, vidimo malograđanske elemente svako malo, od 1945. pa do sada, kroz kompromise i prečice, koje nikada nisu vodili nigdje, dok je prava ideja ležala nerazvijena kao najljepši cvijet koji rizikuje da se uguši od blata.

• Reakcionari se nazivaju nacionalsocijalistima
Čak i među onima koji se nazivaju nacionalsocijalistima postoje reakcionari. To su ljudi koji prekomjerno imaju strast prema prošlosti, koji ne mogu pustiti ono staro, ljudi koji su zaglavili za onaj raniji nacionalsocijalizam, u formi i atributima. Ti ljudi po definiciji nisu nacionalsocijalisti, iako oni to sami tvrde. Poštovati mrtve i u isto vrijeme odbijati one koji danas žive i bore se mora se računati kao nacionalsocijalistički smrtni grijeh.

• Nacionalsocijalizam u vremenu i prostoru
Nacionalsocijalizam je filozofija koja se temelji na broju istinskih načela koja su uočena i osnovana od strane ljudi poput Hitlera, Rosenberga i ostalih. Važno je naglasiti da mi ne tražimo „pravovjerje“. Mi ne prihvatamo sve što je bilo u doba Treceg Rajha. Mi nismo njemački nacionalsocijalisti, niti smo na bilo koji način povezani s njihovim programom. Jedna od naših glavnih zadaća mora biti da se identifikuju osnovni principi iz nacionalsocijalizma i koristiti ih za daljni razvoj u našem vremenu. Moramo biti vjerni unutrašnjoj istini nacionalsocijalizma i zadržati dio doktrine koja je potrebna da ne bi zalutali i postali korumpirani, ali isto tako moramo oblikovati nacionalsocijalizam kao snažnu ideologiju u sadašnjosti i budućnosti. To apsolutno ne znači da ćemo se prilagoditi današnjoj anti-kulturi ili javnom mišljenju, nego prilagoditi se našem vremenu, naše geografske i geo-političke i rasne situacije. Cilj jest i ostat će: stvaranje Nacionalsocijalističke Bosne, ali u našem slučaju nije riječ o uspostavljenju starog Trećeg Rajha ili bilo koje njegove institucije.

Bosanski pokret nacionalnog ponosa je uputio objašnjenje povodom svog djelovanja koje se u bh. javnosti često povezuje s nacističkim pokretom. BPNP piše o desničarima, ljevičarima, banci krvi, revoluciji, a u saopćenju koje prenosimo u cjelosti, iznijeli su program svog radikalnog djelovanja u godinama koje slijede.
Budući da se šire glasine po medijima i raznim internet portalima o tzv. “nacističkom” pokretu u Bosni i Hercegovini, odlučili smo vam poslati naš stav o socijalnom nacionalizmu iz kojeg ćete vidjeti da se ne radi ni o kakvom fašističkom ili nacističkom pokretu i ideji, već o bosanskim nacionalistima združenim oko jednog statuta i jednog programa i pod jednim simbolom.

Bosanski nacionalisti združeni oko jednog statuta jednog programa djeluju već pune četiri godine u Bosni (i Hercegovini). Kao što smo najavili na početku našeg rada i djelovanja da ćemo krenuti sa “grubom”, prije svega nacionalističkom kampanjom po gradovima Bosne (i Hercegovine), to smo i ostvarili i na tome još uvijek radimo, i na tome ćemo raditi sve dok naš pokret ne ojača dovoljno da sam predstavlja nacionlni otpor po bosanskim gradovima i selima, anti-bosanskim projektima i internacionalističkim strujama. Nemojte misliti da Bosanski Pokret Nacionalnog Ponosa, kao jedan nacionalistički i socijalistički pokret, neće ojačati kroz godine pred nama i zamrsiti račune internacionalistima i ostalim strujama i pojedincima koji se bogate na jadu, patnji i krvi prvenstveno bošnjačkog naroda. Budite sigurni i da mi imamo program kako potlačeni narod učiniti ponosnim. Mjere jesu radikalne, ali i pozicija u kojoj se nalazi naš narod je kritična, to je činjenica. Mi smo skupina zabrinutih, a ne skupina željna vlasti! Ovo je borba za opstanak, a ne za vlast!

Znamo da će još jednom antinacionalne struje, i to u skorije vrijeme, uvidjeti volju naroda i moć nacionalističkih pokreta u rješavanju problema građana, kako u cijeloj Europi, tako i u Bosni (i Hercegovini). Našim radom mi smo već do sada oborili laži o tome kako je Bosanski Pokret Nacionalnog Ponosa skupina balavaca koja nema nikakve šanse u Bosni (i Hercegovini). Kada su se njihove nade o slabosti našoj srušile, režimske organizacije i pokreti, pa bilo da su današnji neoliberalni, kao što je tuzlanski “FRONT” ili komunistička boračka udruženja tzv. “SABNOR”, patetično su slali zahtjeve, molbe, pisane i nepisane, regulacionoj agenciji za istragu i zaštite o zabrani djelovanja našeg pokreta. Ali upitno je po kojoj osnovi naš pokret može biti zabranjen. Oni koji sanjaju o tome trebali bi prestati sanjati – Bosanski Pokret Nacionalnog Ponosa je realnost.

Možemo ovim putem najaviti da će Bosanski Pokret Nacionalnog Ponosa održati i konferenciju za novinare u Sarajevu, a o tačnom datumu ćete biti blagovremeno obaviješteni.

Regrutirani novinari sa TV-a i korumpirani žuti tisak je požurio odmah da stavi nas, BPNP, na desni kraj njihove post-diktatorske političke karte. Odmah nakon što smo odradili ono što smo obećali, nastavili su sa poslom da obmanjuju javnost. Novinari ovog začaranog režima su bijesnili i okarakterizirali nas kao pokret “krajne desnice”. Ova taktika je sve samo ne slučajna. Naprotiv, to je taktika i strategija da dezorijentišu naše ljude tokom naših pokušaja da ne propadnemo. Bilo bi lijepo i prikladno za režim ako bi naš pokret bio koplje od buržoazijskog ekstremno-desno. Nažalost, nemaju toliku sreću!

Mi pljujemo u lice desničarskim izdajnicima, pljujemo na njihovu lojalnost prema cionističkom režimu, mi pljujemo na njihov politički ugled! Predstavljajući bosanske socijalističke nacionaliste kao ekstremne desničare, pomažu “socijalističkom” lijevom bloku da misli da je nepogrešiv, i da sve ostale političke sile se moraju izviniti njima.
Najveći strah režima uzrokovan pojavom našeg pokreta nije to da je pao mit “desničarskih nacionalista”, nego mogućnost evakuacije masa, konačni pomak bosanskih radnika od čekanja na ljevici, da idu prema rukama revolucionarnim bosanskim nacionalsocijalistima. Mi narodni nacionalisti pružamo podršku i zaštitu bosanskih radnika. Uskoro će se tresti ulice gradova i sela sa sloganima: “Poslovi za bosanske radnike” – koji će liderima ljevice uzrokovati čir u stomaku. I dok se mi nacionalisti borimo protiv invazije stranaca i onih koji su nas ubijali da rade na bosanskoj zemlji, nesretni marksisti su požurili na stranu komšija i stranaca, koji uglavnom služe za interese kapitalista. Marksistička propaganda je željela u Grčkoj, Španiji i ostalim europskim zemljama da useljenici sudjeluju u “ekonomskom cvjetanju” tih država – rezultat je bio kolaps i kriza. Mit internacionalista je razbijen!
Ali ko je ustvari ovdje pobjednik iz masivne imigracije i vjerskih podjela u našoj državi? To je nesumnjivo kapitalistička klasa, posebno veliki poduzetnici, oni koji se bogate na vjerskim manifestacijama i podjeli među našim narodom. Mi smo ranije to govorili i sada opet govorimo: Lijevi blok želi da bude svodnik radničkog pokreta, tako da mogu u miru gurati pokret u ruke internacionalnog kapitalizma. Nepijatelj nije klasni neprijatelj – nego nacionalni neprijatelj!

Dosta više iluzija od strane bilo koga. Antibosanski režim, novinari i lideri lijevih stranaka imaju ogroman dio odgovornosti za sadašnje bijede bosanske radne snage. Međutim, oni ignorišu uzrok problema, zbunjeni narod pokusava naglasiti rizik od raspada vlade. Ali, šta je ustvari raspad i šta je vlada? Režim pod kojim živimo, režim izdaje i bankrota, je stvoren iz AVNOJ-a i podjeli društva na tri kvazi-etničke grupe. Iz te ideje, u srušenoj ideji ljevičara 1992, rađa se stranka SDA kao ogranak u ovom sistemu i razvija jednu ideju ljevičarskog i srpskog programa. Lijevi blok je krivac za današnje stanje, a SDA njihov produkt. Poslije rata je ova marksistička nomenklatura jos više kompromitovala i sarađivala sa kapitalističkim neprijateljem, dok su u isto vrijeme bosansku radničku snagu doveli do ekonomskog i stoga biološkog istrebljenja.

Lijevi pseudo-intelektualni blok nikada neće razumjeti patnju bosanskog radnika koji je izgubio posao i gleda kako njegova porodica gladuje. Lijevi “buntovnik” nikada neće shvatiti strah bosanskog radnika, koji je zatočenik interesa mehanizma razbojničkog bankarstva. On to nikada neće shvatiti, jer on nikada nije ni bio bosanski radnik iz početka. Ljevičar je dobio povlasticu od strane države koja je istrunula i korumpirana, za razliku od jaki radnika bosanskih. Dominacija crvene kuge u mehanizmu države je sve samo ne slučajnost.

Otvori oči prijatelju i pogledaj oko sebe: Elita režima je crvena, da! Oni “socijalistički drugovi” je režim sam. To je razlog zašto stojimo na istom mjestu. Oni ne žele uništenje režima – oni namjeravaju, ne samo održati, nego i proširiti korumpirani režim zauvijek. Zato nema promjene!

I dok Bošnjak radnik drhti od straha od nezaposlenosti i ekonomske smrti, glavna briga ljevice su “prava” ostalih naroda i ilegalnih imigranata. Dok produkt ljevičara i srpskog programa SDA se brine za muslimanstvo Bošnjaka, stol radnika je prazan, dok su oni i njihovi kapitalistički suradnici na strani drugih naroda u ovoj državi, ispraznili sredstva i raspustili društveno tkivo, odveli Bošnjake u nezaposlenost i krizu identiteta – sve u dobrobit kapitalista.

Moramo priznati ljevičarima kako imaju majstorsku sposobnost da lažu i civile kada se suoče sa siromašnim radničkim masama, pozivajući na potrebu klasne borbe, dok rade sa kapitalističkim političkim snagama, sa ciljem da se zabrani pravi socijalistički govor, kao što su izrazili prema programu i stavovima pokreta BPNP. To je bio i jeste pokret socijalnog nacionalizma koji je otvorio ruke da zaštiti radnike od antinacionalne i antiradničke politike cionista.

U budućnosti ćemo organizovati programe za prehrambrene pogone svim sunarodnjacima kojima to treba. Želimo ubuduće organizovati poslovni program da ublažimo bolove nezaposlenih sunarodnjaka, osnovati banku krvi, gdje možemo darovati ono najsvetije naših predaka za bosanski narod. To je naš pravi SOCIJALIZAM!

Na političkoj razini, dati ćemo svakodnevnu bitku da razbijemo ovaj režim degeneracije i dekadencije, protiv svih oni koji traže prodaju naše zemlje i istrebljenje naše krvi. Tražimo kažnjavanje izdajnika, mi se borimo za izgradnju jedne nove nacionalne države koja može ispuniti zahtjeve budućnosti, izgrađena na temeljima naše slavne prošlosti. BPNP dolazi od naroda, BPNP dolazi narodu. To je naš pravi NACIONALIZAM!

Onaj dan koji nebo, zemlja i more čekaju dolazi uskoro, dan koji očajni ljudi čekaju, ljudi siromašni ali ponosni, taj dan kada će milioni nacionalističkih ratnika stati pred jednim vođom, sa vjerom koja gori jače nego vatra. Neće biti te sile u svemiru koja bi mogla srušiti našu volju za socijalističku nacionalističku revoluciju!

Ovo je samo početak!